Ugovor o pozajmici predstavlja vrlo čest i popularan pravni posao u savremenim platnim transakcijama. U nastavku bloga ćemo dati osnovne karakteristike ovog pravnog posla i neka otvorena pitanja na koja svaki pravnik treba da obrati pažnju prilikom rješavanja pravnih pitanja povezanih sa ugovorom o pozajmici.

Ugovor o zajmu/pozajmici prije svega je regulisan čl. 557. Zakona o obligacionim odnosima FBiH, a u identičnom tekstu i istom članu je ovaj ugovor regulisan i u Zakonu u obligacionim odnosima Republike Srbije.  Odredbom gore navedenog člana definisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamjenjivih stvari, a da mu to što je dato u zajam, zajmoprimac vrati u određenom vremenskom roku.  Zakonom o obligacionim odnosima definisano je da se zajmoprimac može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu. Ono što je bitno naglasiti i što treba imati na umu, jeste da se prilikom zaključivanja ugovora u privredi, smatra da zajmoprimac duguje kamatu, čak i kada nije ugovorena. Ovo je posljedica činjenice da se ugovori u privredi zaključuju između subjekata koji stupaju u pravne poslove s ciljem ostvarivanja profita i zbog toga što obavljaju poslove iz djelatnosti za koju su registrovani te se od takvih pravnih lica zahtjeva veći stepen postupanja sa pažnjom dobrog i savjesnog privrednika. Osnovne obaveze iz ugovora o pozajmici odnose se na obavezu zajmoprimca da zajam vrati u određenom roku, a zajmodavca da zajam u određenom roku dadne zajmoprimcu i kasnije primi povrat zajma natrag na način kako je to ugovoreno.

Pored Zakona o obligacionim odnosima, ugovor o pozajmici je regulisan i zakonima koji uređuju devizno poslovanje. Tako je npr. Zakonom o deviznom poslovanju FBiH  u čl.2. tačka 15. definisano je da se ugovor pozajmici ubraja u kreditne poslove, a da su kreditni poslovi pravni poslovi između rezidenata i nerezidenata zaključeni u devizama u skladu sa Zakonom.  U nastavku čl.2. tačke 10. Zakon detaljnije određuje da je zajam ustvari odnos između rezidenta i nerezidenta s jedne strane, i nerezidenta i rezidenta s druge strane. To znači da zajam može biti kreditni posao u kojem rezident ili daje ili prima zajam od nerezidenta i obratno. U praksi treba voditi računa o ograničenjima u pogledu plaćanja koja se obavljaju između rezidenata i nerezidenata. U tom smislu, u Zakonu o deviznom poslovanju FBiH  i Republike Srbije rezidenti i nerezidenti plaćanja u inostranstvo vrše u devizama, dok u FBiH i Republici Srbiji, plaćanja jednih prema drugima vrše isključivo u konvertibilnim markama, odnosno dinarima, osim ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz Zakona koji dozvoljavaju plaćanje u devizama.

Bitno je naglasiti da rezidentne treba razlikovati od državljana jer određena osoba može biti stranac, a da je rezident, jer je državljanstvo širi pojam i trajnija veza sa državom u odnosu na status rezidenta.

U praksi se često postavlja i pitanje stvarne namjene ugovora o pozajmici. Ovdje se posebno misli na to da kod pozajmica postoji veliki rizik od pranja novca jer je pozajmica pogodan način da se prikrije stvarno porijeklo novca koje potiče iz nelegalnih sredstava. Također, pozajmice vrlo često mogu biti „okidač“ za pitanje proboja pravne osobnosti jer se putem ovog pravnog posla može izvlačiti novac iz privrednog društva i na taj način štetno djelovati na njegovu likvidnost. Posebno treba biti pažljiv prilikom transakcije između članova iste grupacije te pozajmica koje se vrše između vlasnika privrednog društva i samog privrednog društva. Najboljeg načina da se prepoznaju pozajmice koje imaju gore navedene ciljeve u principu nema, ali ono o čemu treba voditi računa jeste da pozajmica ima sve elemente koji su propisani pozitivnim zakonskim propisima. Drugim riječima, ukoliko neko daje milionsku pozajmicu i pri tome ne odredi rok povrata i kamatu, s pravom se može postaviti pitanje stvarnog interesa i namjere potpisivanja takvog pravnog posla.

Međutim, sve gore navedeno ni u kojem slučaju ne treba značiti da pravnici trebaju imati bilo kakve predrasude prilikom analiziranja odredbi nekog ugovora o pozajmici.

---

Izvori i literatura:

1. Zakon o obligacionim odnosima FBiH i Republike Srpske (Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89)
2. Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije (Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89)
3. Zakon o deviznom poslovanju FBiH (Sl.novine FBiH broj 47/10)
4. Zakon o deviznom poslovanju Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014)
5. Zakon o finansijskom poslovanju FBiH (Službene novine Federacije BiH, broj 48/16).

---

Autor teksta: Zlatan Omerspahić.

---

*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

---

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Zlatan Omerspahić.

---

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.