Pravni blog

Ljudska prava – stvarnost, utopija ili cilj?

Kada su Ujedinjene nacije 1948. godine donele Univerzalnu deklaraciju bio je to jedan
od najlepših primera ljudskog zajedništva. Bio je to veliki iskorak civilizacije ali su opijenost
verom u univerzalnu pravednost ubrzo naišli na otrežnjenje. Već iduće godine u Južnoafričkoj
republici donet je Zakon o zabrani mešovitih brakova čime je uspostavljen aparthejd. Godine
1968. ubijen je Martin Luter King.

Kod nas, u Jugoslaviji, društvo je gradilo ili živelo u državi koja bez obzira na mnoge
kvalitete i na nesporan progres u oblastima od ekonomije do kulture nije omogućavala političko
udruživanje, ograničavala je slobodu govora, ispovedanje vere itd.

Dok je u XX veku država svesno, ideologijom motivisana, suzbijala plejadu ljudskih prava,
danas je, međutim, na delu opšta relativizacija ljudskih prava. U okolnostima ugrožene
egzistencije kod velikog broja ljudi, “borbe za preživljavanjem” iz dana u dan, a istovremeno
potrošačkog mentaliteta i sirovog kapitalizma gde je pojedinac usredsređen isključivo na
zadovoljenje ličnog interesa i neposredne potrebe, empatija i osećaj zajednice dobijaju
drugorazredni značaj. Često se diskriminacija pripadnika manjinskih zajednica minimizira ili
objašnjava rečima “i mi (većina) trpimo isto”. Borci za ljudska prava izjednačavaju se sa
utopistima i borcima protiv vetrenjača.

Ljudska prava su mnogobrojna. Pomenućemo samo neka:
– Pravo na život
– Zabrana ropstva
– Pravo na slobodu i sigurnost
– Pravo na pravično suđenje
– Pravo na slobodu izražavanja
– Pravo na sklapanje braka
– Zabrana diskriminacije

Na normativnom planu Srbija u dobroj meri prati standarde razvijenog sveta. Srbija je
potpisnik Univerzalne deklaracije UN o pravima čoveka i Evropske konvencije o ljudskim
pravima. Za srpske sudove obavezujuće su odluke Evropskog suda za ljudska prava koji
predstavlja još jednu instancu kojoj građani mogu da se obrate i pruža dodatnu pravnu
sigurnost.

Takođe, Srbija je poslednjih godina donela niz zakona kojima je regulisala pojedina
pitanja iz oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava. U praksi su, pak, ova prava još uvek izazov
za naše društvo. Iz izveštaja EU, analiza međunarodnih institucija, NVO ali i samih državnih
organa proizlazi da su određene slobode još uvek ugrožene: medijske slobode, sloboda
izražavanja. Naročito su manjinske grupe u našem društvu pogođene brojnim oblicima

diskriminacije i zabrana. Predrasude koje i pojedinci i država neretko imaju prema pripadnicima
manjina, a naročito pripadnicima romske i LGBT zajednice ugrožavaju njihovo pravo na rad, na
slobodu izražavanja, na pravično suđenje, na sigurnost i brojna druga prava.

Nedavno je (od 1. do 6. jula) u Jagodini u organizaciji Instituta za evropske poslove
održan šestodnevni seminar iz oblasti zaštite manjinskih prava.

Seminar je bio organizovan kao celodnevni niz predavanja i radionica u toku kojih su
učesnici-budući tužioci, sudije, advokati, dobili dragocena nova znanja i veštine, učestvovali u
živoj polemici kakva je uvek dobrodošla među juristima.

Na seminaru su govorili aktivisti i članovi nevladinih organizacija, predstavnici kancelarije
Poverenika, pravni stručnjaci iz Vrhovnog kasacionog suda, kao i iz Tužilaštva za ratne zločine.
Tokom svakog od pet dana seminara branitelji i braniteljke su učestvovali u Forum
teatru kojim je rukovodila doktorantkinja sa novosadske Akademije umetnosti. Funkcija ovog
teatra u kom su se mnogi od učesnika prvi put okušali u glumi bio je da razvije osećaj empatije
prema žrtvama ma kog oblika nasilja i diskriminacije. Igrale su se u konferencijskoj sali hotela u
Jagodini uloge školskih nasilnika, seksualnih napasnika, korumpiranih političara i moćnika, LGBT
aktivista, žrtava iz brojnih manjinskih grupa.

Ovakvi treninzi i seminari svetao su primer i temelj za društvo koje baštini demokratiju,
jednakost, ravnopravnost, slobodu, pravdu dostupnu svima. Imajmo na umu sledeće: naše
društvo oblikujemo mi sami i sada. Ljudska prava data su nam rođenjem ali nam nisu
istovremeno i priznata. Za priznavanje ljudskih prava svakom ljudskom biću neophodan je
neprekidan napor zajednice i podsećanje njenih mladih naraštaja na najveća stradanja u
ljudskoj istoriji. Jednom uspostavljene vrednosti kao što su pravo na život, pravo glasa, sloboda
izražavanja nisu nesporna i neotuđiva. Ne postoji društvo apsolutno oslobođeno diskriminacije
ali je građanska dužnost svakog od nas da joj se suprotstavimo!

Autor teksta: