Zakonsko rešenje o agencijskom zapošljavanju u Republici Srbiji

Pozitivni propisi Republike Srbije kojima se uređivala oblast rada, pre svega Zakon o radu[1], poznaju samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, ostavljajući pitanje angažovanja zaposlenog preko agencije za privremeno zapošljavanje neregulisanim, jer se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to ovim zakonom određeno.  Uvođenjem zakonskog okvira za rad preko Agencija izvršeno je usaglašavanje radnog zakonodavstva Republike Srbije sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i EU. Prema navodima zakonodavca, cilj ovog zakona je i suzbijanje sive ekonomije, odnosno smanjenje rada ”na crno” kako se to naziva metaforično kod nas, kao i uspostavljanje reda i sprečavanje nelojalne konkurencije u oblasti rada Agencija propisivanjem uslova za njihov rad.  U mnogim državama Zapadne Evrope zapošljavanje preko Agencija postoji već decenijama, pri čemu su prava i obaveze zaposlenih regulisane zakonom. Procenjuje se da u Nemačkoj postoji više od 10.000 Agencija koje zapošljavaju oko 2% zaposlene populacije. Kao glavna mana ovakve vrste zapošljavanja, kako u Nemačkoj tako i u okolnim zemljama, navodi se činjenica da privremeno ustupljeni zaposleni nisu dovoljno integrisani u radno okruženje kod poslodavca korisnika. Razlog može biti strah neposredno zaposlenih da će ostati bez svog radnog mesta, što dovodi do toga da budu neprijateljski nastrojeni prema ustupljenim zaposlenima i doprinose da se osećaju kao ”uljezi”. Sa druge strane, ustupljenom zaposlenom je potrebno da uloži mnogo više napora i vremena kako bi sa poslodavcem korisnikom uspostavio iskren odnos i poverenje, koje mu omogućava da maksimalno iskoristi svoje znanje i iskustvo radi uspešnog obavljanja posla zbog koga je ustupljen.  Ovakav odnos posebno je teško uspostaviti u situacijama kada zaposleni bude nakon određenog vremena ustupljen drugom poslodavcu korisniku, pa trećem, itd.

Ovim zakonom vrši se usklađivanje kako sa navedenom konvencijom i Preporukom 188 tako i sa Direktivom 2008/104 o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje i drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike (ustupljene zaposlene), kao što su direktive 91/383, 96/71 i 533/91. Iako, Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje[2], Preporuka 188. i Direktiva 2008/104[3] o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje zajedno sa drugim direktivama koje sadrže odredbe koje se odnose na agencijske radnike (ustupljene zaposlene), kao što su direktive 91/383, 96/71 i 533/91, ne predviđaju obaveznost donošenja posebnog zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje, naš zakonodavac se odlučio na taj korak objašanjavajući da će se  jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad. Jasnim definisanjem agencija za privremeno zapošljavanje i preciziranjem uslova za njihov rad, pravima i obavezama lica koji sa agencijom za privremeno zapošljavanje zaključuju ugovor o radu radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, i druga međusobna prava i obaveze zaposlenih, agencije i poslodavca korisnika, urediće se ova oblast i maksimalno zaštititi tzv. agencijski zaposleni. Naime, agencijskim zaposlenima obezbediće se jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada (radno vreme, odsustva, odmori), bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac korisnik (po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade).

Predmet uređivanja ovog zakona su prava i obaveze zaposlenih koji zasnivaju radni odnos sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, jednak tretman ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje, način i uslovi ustupanja zaposlenih, odnos između agencije i poslodavca korisnika i obaveze agencije i poslodavca korisnika prema ustupljenim zaposlenima.

Privredno društvo ili preduzetnik registrovan u registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom može da obavlja poslove ustupanja zaposlenih ako dobije dozvolu za rad Agencije za privremeno zapošljavanje od ministarstva nadležnog za poslove rada. Dozvola se izdaje na zahtev privrednog društva ili preduzetnika ako ispunjava propisane uslove u pogledu stručne osposobljenosti i prostorno tehničkih uslova. Po dobijanju Dozvole privredno društvo ili preduzetnik je obavezan da u roku od osam dana od dana prijema Dozvole podnese prijavu za upis delatnosti Agencije za privremeno zapošljavanje ili ostalog ustupanja ljudskih resursa i poslovnog imena u kom će kao predmet poslovanja biti navedeno ”Agencija za privremeno zapošljavanje”, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Agencija sa ustupljenim zaposlenim može da zaključi ugovor o radu na neodređeno ili ugovor o radu na određeno vreme. Ugovor o radu na neodređeno vreme, pored elemenata utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad sadrži i vrstu poslova za koje će se zaposleni ustupati, kao i da zaposleni prihvata da obavlja poslove na osnovu uputa za rad kod poslodavca korisnika. Ugovor o radu na određeno vreme koje je jednako vremenu ustupanja poslodavcu korisniku, odnosno uput koji je sastavni deo ugovora na neodređeno vreme i koji zamenjuje aneks tog ugovora, sadrži pored elemenata utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad i uslove rada kod poslodavca korisnika. Obezbeđivanjem jednakih uslova rada ustupljenim zaposlenima i njihovim izjednačavanjem sa neposredno zaposlenim kod poslodavca korisnika, stimulišu se poslodavci korisnici da agencijske zaposlene neposredno zapošljavaju na neodređeno vreme.

Agencija ne sme ustupljenom zaposlenom da naplaćuje uslugu za privremeno ustupanje kod poslodavca korisnika, kao ni  za zaključivanje ugovora o radu sa poslodavcem korisnikom nakon prestanka ustupanja. Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenom zaposlenom daje radne zadatke, organizuje, rukovodi i nadzire rad ustupljenog zaposlenog, daje mu za tu svrhu instrukcije, obezbeđuje uslove rada i mere bezbednosti i zdravlje na radu kao i svojim zaposlenima. Pored navedene obaveze propisane su i druge obaveze poslodavca korisnika. Poslodavac korisnik je solidarno odgovoran za obaveze Agencije prema ustupljenom zaposlenom za isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova u skladu sa ovim zakonom. Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenog zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa svim rizicima na radnom mestu i o konkretnim merama, odnosno da ga osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenom zaposlenom obezbedi lekarske preglede u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac korisnik je dužan da ustupljenom zaposlenom naknadi štetu koju ustupljeni zaposleni pretrpi na radu kod poslodavca korisnika po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja, s tim što je u ovom slučaju Agencija supsidijarno odgovorna za naknadu štete.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na ustupanje zaposlenih na rad kod poslodavca korisnika sa sedištem na teritoriji zemlje članice Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora primenjivati od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.


[1](“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje).

[2](”Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori, broj 2/13).

[3]Direktiva 2008/104//EZ definiše opšti okvir kojim su u EU definisani radni uslovi zaposlenih posredstvom ovih agencija. Direktiva garantuje minimum zaštite zaposlenima i doprinosi razvoju ovog oblika rada, a u pogledu fleksibilnosti odgovara i zaposlenima i poslodavcima. Direktiva se zasniva na načelu nediskriminacije po pitanju osnovnih uslova rada. Najzahtevnijom obavezom u procesu harmonizacije domaćih propisa sa direktivom smatra se obaveza obezbeđivanja uporedivih uslova rada i uporedive plate.

AUTOR TEKSTA: dr Zoran Birovljević

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora: dr Zoran Birovljević.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.