Medicinsko pravoPravni blog

ZAKON O PRAVIMA PACIJENATA

Ovim Zakonom su regulisana:

  • prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite;
  • način na koji se ostvaruju;
  • njihova zaštita i
  • dužnosti pacijenta u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite.

Prema  Zakonu o pravima pacijenata,( “Sl. glasnik RS“, br. 45/2013),  član dva nas obaveštava  o značenju pojma „pacijent“. To je  osigurano lice u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, bolesno ili zdravo, koje zatraži ili kome se pruža zdravstvena usluga radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremenog i efikasnog lečenja i rehabilitacije.

Ovaj Zakon se primenjuje na : 1) zdravstvene ustanove, 2)privatne prakse, 3)organizacione jedinice visokoškolskih ustanova zdravstvene struke koje obavljaju zdravtsvenu dlatnost, 4)zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, 5) druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i određene poslove iz zdravstvene delatnosti i zdravstvenog osiguranja, kao i na 6) strane državljane koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, a u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim sporazumima.

Prema ovom Zakonu prava pacijenta su: 1)pravo na dostupnost zdravstvene zaštite; 2) pravo na informacije; 3) pravo na preventivne mere; 4) pravo na kvalitet pružanja zdravstvene usluge; 5) pravo na bezbednost pacijenta; 6) pravo na obaveštenje; 7)pravo na slobodan izbor; 8) pravo na drugo stručno mišljenje; 9) pravo na privatnost i poverljivost; 10) pravo na pristanak; 11)pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju; 12) pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta; 13)pravo pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju; 14) pravo deteta u stacionarnim zdravstvenim ustanovama; 15) pravo pacijenta da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu; 16) pravo na olakšavanje patnji i bola; 17) pravo na poštovanje pacijentovog vremena; 18) pravo na prigovor; 19) pravo na naknadu štete.

Jedno od najvažnijih prava pacijenata je pravo na dostupnost i kvalitetnost zdravstvene zaštite u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, tj. zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pacijent u okviru prava na informacije ima pravo da se informiše o stanju svog zdravlja, o zdravstvenoj službi, kako da je koristi, o svim informacijama koje su tehnološki dostupne, o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava i ima pravo da sve ove informacije dobije blagovremeno i na način koji je u njegovom najboljem interseu. Pacijent ima pravo  da bude informisan o imenu i prezimenu, kao i o profesionalnom statusu zdravstvenog radnika  odnosno zdravstvenog saradnika koji učestvuje u postupku njegovog lečenja.

Pacijent u okviru prava na preventivne mere ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge sa ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja, kako bi se sprečilo i rano otkrilo oboljenje i dr. poremećaji zdravlja. Zdravstvena ustanova ima, u skladu sa zakonom , dužnost da podiže svest ljudi i obezbeđuje zdravstvene usluge u odgovarajućim intervalima, za grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja.

U sklopu prava na kvalitet pružanja zdravstvene zaštite,pacijent ima pravo na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima. Ostvarivanje ovog prava se zasniva na partnerskom odnosu pacijenta kao primaoca zdravstvenih usluga i zdravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika kao davaoca zdravstvenih usluga i podrazumeva uzajamno poverenje i poštovanje između navedenih lica na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Pravo na bezbednost pacijenta u ostvarivanju zdravstvene zaštite  je jako važno, jer pacijent ne može trpeti štetu prouzrokovanu neadekvatnim funkcionisanjem zdravstvene službe.

Kako bi doneo odluku da li da pristane na predloženu medicinsku meru u sklopu prava na obaveštenje od strane nadležnog  zdravstvenog radnika, pacijent ima između ostalih pravo da bude upoznat sa dijagnozom i prognozom bolesti,  sa koristima od preduzimanja i nepreduzimanja predložene medicinke  mere, alternativnim metodama lečenja.

Nadležni zdravstveni radnik je dužan dati ova obaveštenja pacijentu i bez zahteva pacijenta, kao što ima i obavezu da unese u medicinsku dokumentaciju da je dao ova obaveštenja pacijentu, članu uže porodice ili zakonskom zastupniku .On može izuzetno prećutati dijagnozu ili obaveštenje o tome umanjiti, ako postoji ozbiljna opasnost da će tim obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta i tada ga daje članu uže porodice pacijenta. Pacijent se može odreći prava na obaveštenje, osim prava na obaveštenje da je neka medicinska mera od izuzetnog značaja za njegovo zdravlje i da je rizično njeno nepreduzimanje.

Pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, doktora stomatologije, zdravstvene ustanove, kao i slobodan izbor predloženih medicinskih  mera u skladu sa zakonom koji uređuje zdravstvenu zaštitu i zakonom koji uređuje zdravstveno osiguranje.

Pacijent ima pravo da zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svog zdravlja, od doktora medicine ili doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge.

Jako važno pravo pacijenta, u okviru prava na privatnost i poverljivost, jeste pravo na poverljivost svih ličnih informacija koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, zdravstvenom saradniku, kao i informacija koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalnih dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Pravo na pristanak pacijenta je značajno iz razloga što se nad njim ne bi mogla preduzeti nikakva medicinska mera, ukoliko pristanak za njeno sprovođenje izostane. Za preduzimanje svake predložene invazivne dijagnostičke i terapijske mere, bitno je postojanje pismenog pristanka pacijenta ili njegovog zakonskog zastupnika.

Bitno je istaći da pacijenta ne obavezuje pristanak kome nije prethodilo obaveštenje o predloženoj medicinskoj meri i njenim posledicama, a zdravstveni radnik koji preduzme tu medicinsku meru snosi rizik za štetne posledice. Pacijent može i opozvati svoj pristanak sve dok ne počne izvođenje predložene medicinske mere, kao i za vreme trajanja lečenja, a može i odrediti lice koje će u njegovo ime dati pristanak za sprovođenje predložene medicinske mere ako postane nesposoban da donese odluku o pristanku. Pacijent koji je sposoban za rasuđivanje ima mogućnost da odbije sprovođenje predložene medicinske mere, iako se njome spašava njegov život, ali je u tom slučaju nadležni zdravstveni radnik dužan da ga upozori na posledice takve odluke.

Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. Nadležni zdravstveni radnik je dužan da uredno vodi medicinsku dokumentaciju i da evidentira sve preduzete medicinske mere i to je od izuzetnog značaja, u suprotnom on nesavesno postupa.

Podatke o zdravstvenom stanju pacijenta, odn. podatke iz medicinske dokumentacije imaju obavezu da čuvaju sva fizička i pravna lica koja se bave zdravstvenom delatnošcu, u suprotnom ta lica će biti odgovorna za odavanje naročito osetljivih podataka. Te obaveze  biće oslobođeni samo na osnovu pismenog pristanka pacijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika ili na osnovu odluke suda. Pacijent može učestvovati u medicinskom istraživanju samo na osnovu svog pristanka datog u pismenom obliku, nakon što je obavešten o svim postupcima i rizicima i upozoren da ga može opozvati u svako vreme u pismenom obliku. Ukoliko pacijent zbog medicinskog istraživanja pretrpi štetu na telu ili zdravlju ima pravo na naknadu štete bez obzira na krivicu. Zdravstvena ustanova je dužna da osigura pacijenta pre početka medicinskog istraživanja.

Dete u stacionarnim zdravstvenim ustanovama ima sl.prava:

  • Da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelja, usvojitelja ili staratelja, do navršenih 15 godina, uvek kada je to moguće,
  • Da prima posete u najvećoj mogućoj meri, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem ;
  • pravo na igru, rekreaciju i obrazovanje, ukoliko se nalazi na dužem bolničkom lečenju, u meri u kojoj njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava.

Pacijent ima pravo da na sopstvenu odgovornost napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, osim ukoliko se radi o detetu ili o pacijentu koji je lišen poslovne sposobnosti ili ako je tu odluku doneo umesto njih njihov zakonski zastupnik.

Pacijent ima pravo na olakšavanje patnji i bola, što podrazumeva terapiju bola i humano palijativno zbrinjavanje, ali to ne obuhvata eutanaziju.

Pravo na poštovanje pacijentovog vremena obuhvata :

  • pravo na zakazivanje pregleda i dijagnostičkih procedura i dr.
  • pravo na sprovođenje dijagnostičke procedure koju je predložio konzilijum lekara;
  • pravo da bude blagovremeno obavešten o promeni termina pružanja zakazane zdravstvene usluge.

Pacijent ima pravo na prigovor  zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, odn. osnivaču privatne prakse ili savetniku za zaštitu pacijenata, ako smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu postupkom zdravstvenog radnika, odn. zdravstvenog saradnika.  Pacijent ima pravo i na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Dužnosti pacijenata su:1) da bude odgovoran za lično zdravlje ; 2) da bude odgovoran prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga; 3) da bude odgovoran prema zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima.

Ako se pacijent ne pridržava u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite svojih dužnosti, nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, mu može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite, izuzev hitne medicinske pomoći, o čemu je dužan da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u njegovu medicinsku dokumentaciju unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite, ali su mu ta zdravstvena ustanova ili dr. pravno lice koje obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, dužni da obezbede pružanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.

Zaštitu prava pacijenata je dužna da obezbedi jedinica lokalne samouprave, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika i obrazovanjem Saveta za zdravlje, a zaštitu prava osiguranog lica dužna je da obezbedi i organizacija zdravstvenog osiguranja kod koje je to lice zdravstveno osigurano.

Poslove savetnika obavlja diplomirani pravnik po uslovima koje predviđa ovaj Zakon. On postupa po podnetim prigovorima odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja prigovora i pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata. Ukoliko je podnosilac prigovora nezadovoljan njegovim izveštajem može se obratiti u skladu sa zakonom Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji odnosno nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja. Savet za zdravlje, koji je obrazovan u jedinici lokalne samouprave čine predstavnici lokalne samouprave, predstavnici udruženja građana iz reda pacijenata, zdravstvenih ustanova sa teritorije jedinice lokalne samouprave, kao i nadležne filijale RFZO-a.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona sprovodi ministarstvo koje je nadležno za poslove zdravlja.


Izvori:

Zakon o pravima pacijenata, “Sl. glasnik RS“, br. 45/2013

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_pravima_pacijenata.html


AUTOR TEKSTA: Dubravka Savić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dubravka Savić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.