O uvođenju dualnog obrazovanja u Srbiji govori se već dosta dugo. Nakon održane tri javne rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu krajem maja i početkom juna ove godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 8. novembra Nacrt zakona o dualnom obrazovanju (ZDO).
[1] Ovaj zakon je stupio na snagu 18. novembra 2017. godine, a njegovo primenjivanje otpočeće tek od školske 2019/2020. godine.
Pre usvajanja Zakona, bilo je, a i još uvek ima brojnih oponenata. Kao glavne kritike koje se upućuju su da se putem ovog Zakona obezbeđuje jeftina radna snaga, da Srbija još uvek nema dobru ,,privrednu podlogu’’ za njegovo implementiranje, da omogućava zapošljavanje isključivo kod stranih firmi u našoj zemlji. Ipak ZDO je usvojen i pošto njegova primena počinje za nešto manje od dve godine, na državi je da pripremi sve njegove učesnike (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Privrednu komoru Srbije, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i ostale) za što lakše sprovođenje zakona u praksi.
ZDO je logično već u svom drugom članu definisao pojam dualnog obrazovanja. To je model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi (jednom rečju kompetencije) u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja. Iz ove definicije možemo videti nove pojmove za koje je zakonodavac dao posebne formulacije. Na primer, učenje kroz rad, zakonodavac je definisao kao organizovan proces tokom koga učenici, pod vođstvom i nadzorom instruktora i koordinatora učenja kroz rad, u realnoj radnoj okolini kod poslodavca stiču kompetencije za rad u određenom zanimanju ili grupi zanimanja. Ujedno, možemo istaći i da se međusobni odnos poslodavca i učenika, odnosno roditelja ili drugog zakonskog zastupnika učenika, uređuje ugovorom o učenju kroz rad. Dok je odnos između škole i poslodavca uređen ugovorom o dualnom obrazovanju. Takođe imamo i definisana lica koja učestvuju u sprovođenju dualnog obrazovanja učenika. To su instruktor i koordinator učenja kroz rad. Instruktor je lice zaposleno kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji propisani planom i programom nastave i učenja i odgovorno je da učenici steknu kompetencije propisane standardom kvalifikacije. Koordinator učenja kroz rad je lice zaposleno u srednjoj stručnoj školi, odnosno nastavnik praktične nastave, koji u saradnji sa instruktorom planira, prati, realizuje i vrednuje ostvarivanje učenja kroz rad kod poslodavca. Osnovna razlika među njima je u tome što je instruktor zaposlen kod poslodavca kod koga se odvija učenje kroz rad, a koordinator je zaposlen u srednjoj stručnoj školi koja ima zaključen ugovor o dualnom obrazovanju sa poslodavcem.
Nakon osnovnih odredbi ZDO-a, naredna glava govori o ostvarivanju dualnog obrazovanja. Najpre su definisani planovi i programi nastave i učenja. Osnov za njihovo donošenje je standard kvalifikacija koji utvrđuje sektorsko veće za odrećeni sektor rada i na osnovu tog standarda, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) izrađuje predlog plana i programa nastave i učenja i dostavlja ga Ministarstvu. Plan i program, pored standarda kvalifikacije, sadrži i obavezne, opšteobavezne, obavezne stručne i izborne predmete. Ministar nadležan za poslove obrazovanja i vaspitanja, uz prethodno pribavljeno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi plan i program nastave i učenja, koji se inovira, zajedno sa standardom kvalifikacije, svakih pet godina ili u kraćem roku, ako potrebe privrede i tehnološkog razvoja to zahtevaju.
Što se tiče obima učenja kroz rad on iznosi najmanje 20%, a najviše 80% časova od ukupnog broja časova stručnih predmeta, u skladu sa odgovarajućim planom i programom nastave i učenja. Samo učenje kroz rad realizuje se u skladu sa školskim kalendarom tokom školske godine u periodu od 8-20 časova, a najduže 6 sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno, a može se sprovesti kod jednog ili više poslodavaca. Izuzetno, deo učenja kroz rad se može sprovesti i u školi, ukoliko se ono ne može sprovesti kod poslodavca u celini, ali najviše do 25% časova učenja kroz rad, predviđenih planom i programom nastave i učenja. Pravilo je dakle da se učenje kroz rad, logično, odvija kod poslodavca u celosti.
Upis učenika u srednje stručne škole, kao još jedan važan (inicijarni) sastojak u sprovođenju dualnog obrazovanja, utvrđuje se u skladu sa potrebama privrede i mogućnostima daljeg školovanja budućih učenika. Školska uprava zajedno sa nadležnim organom autonomne pokrajine sačinjava opštinski, odnosno gradski predlog plana upisa učenika u srednje stručne škole. U pripremi ovog plana potrebno je obezbediti i uslove za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i učenika iz osetljivih društvenih grupa. Pored školske uprave i nadležnog organa autonomnke pokrajine u izradi predloga plana učestvuju i poslodavci, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja prema sedištu lokalne samouprave, Privredna komora Srbije i druge zainteresovane strane. Raspoređivanje učenika za učenje kroz rad vrše u saradnji učenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, poslodavac i škola, a način tog raspoređivanja utvrđuje ministar u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Dolazimo i do odgovornosti glavnih učesnika dualnog obrazovanja. Pre svega, škola je odgovorna za ostvarivanje plana i programa nastave i učenja u celosti. Deo plana i programa koji se odnosi na teorijsku nastavu i vežbe, škola ostvaruje samostalno. Dok, zajedno sa poslodavcem, prati ostvarivanje dela plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na učenje kroz rad kod poslodavca. S druge strane, poslodavac ostvaruje samostalno deo plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na učenje kroz rad, a škola, kao što smo malopre naveli, ima samo obavezu praćenja, odnosno neku vrstu nadzora. Poslodavac je odgovoran za stistematično i kvalitetno izvođenje učenja kroz rad u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja. Sve ovo u cilju zaštite prava učenika, o čemu ćemo sada govoriti.
Zaštita prava učenika u dualnom obrazovanju ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje, zakonom kojim se uređuje oblast rada i zaštite na radu, propisima kojima se uređuje zabrana obavljanja opasnog rada za decu i ZDO-om. Posebno se naglašava i da su tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni diskriminacija učenika, fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika.
Na kraju možemo istaći još i uslove za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca, a koje upravo on mora ispuniti. To su: 1) obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad propisane odgovarajućim planom i programom nastave i učenja; 2) raspolaganje prostorom, opremom i sredstvima za rad u skladu sa pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava određenog obrazovnog profila; 3) raspolaganje potrebnim brojem licenciranih instruktora u skladu sa planom i programom; 4) obezbeđivanje primene mera bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom; 5) da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili pokrenut postupak likvidacije; 6) da odgovorno lice kod poslodavca i instruktor nisu osuđivani pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u prodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnuće, krivična dela iz grupe kvičnih dela protiv polne slobode, protiv privrede, protiv službene dužnosti, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih mećunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, da nisu pravnosnažno osuđivani za prekršaj iz oblasti radnih odnosa i za koje nije, utvrđeno diskiminatorno ponašanje; 7) da poslodavac nije pravnosnažno osuđivan za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje zlostavljanje na radu. Proveru ispunjenosti ovih uslova vrši Privredna komora Srbije. Možemo zaključiti da, uvidom u spisak ovih uslova, ne može bilo koji poslodavac zaključiti ugovor o dualnom obrazovanju sa školom, odnosno ugovor o učenju kroz rad sa učenikom, odnosno roditeljem, već samo onaj koji obezbeđuje nesmetano ostvarivanje rada učenika, bez narušavanja njegovih osnovnih ljudskih, pre svega ličnih, prava.
Nadamo se samo da se predviđanja kritičara dualnog obrazovanja, neće obistiniti. Ali je ipak u startu jasno da naš sistem dualnog obrazovanja neće biti isti kao onaj u Nemačkoj ili Austriji, jer će kod nas učenici dobijati mesečno najmanje 70% minimalne cene rada u neto iznosu, pri tom se ne vode kao zaposlena lica i samim tim neće imati uplaćene doprinose. U navedenim zemljama je suprotno. Učenici se smatraju zaposlenima, samim tim su i osigurana lica, a prosečna zarada u Nemačkoj je oko 800 evra mesečno.[2] Pominjemo još jednom, ZDO će početi da se primenjuje od početka školske 2019/2020. godine, pa ćemo do tada videti da li će možda biti još nekih izmena zakona ili će se primenjivati onakav kakav je usvojen ove godine.
IZVORI I LITERATURA:
[1] Zakon o dualnom obrazovanju (‘’Sl. Glasnik RS’’, br. 101/2017)
[2] http://radnik.rs/2017/06/dualno-obrazovanje-u-nemackoj-i-austriji-naknada-i-doprinosi-u-srbiji-dzeparac/
Autor teksta: Nenad Denić.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nenad Denić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.
Like this:
Like Loading...
Related
