Pravni blog

Svi aspekti promene Krivičnog zakonika: 1 deo

Strože kažnjavanje povratnika: problem multirecidivizma

“Quod ab initio vitiosum est, non potest tractu temporis convalescere.”

Regula Catoniana

 

„Što se grbo rodi, to ni vrijeme ne ispravi.“

Valtazar Bogišić, Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru

(?)

 

Iako aktuelnost rasprave o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz maja ove godine (“Sl. glasnik RS”, 35/2019) postepeno jenjava u opštoj javnosti, doktrina nastavlja da spekuliše o tome jesu li i u kojoj meri pojedina rešenja progresivna, ili su čak regresivna. Jedna od dalekosežnijih promena po dejstvu na pravosuđe pored kazne doživotnog zatvora jeste i promena instituta povrata i re-uvođenje instituta višestrukog povrata (multirecidivizam).

Zašto je vraćen?

Prema novopridodatom članu 55a Krivičnog zakonika kumulativni uslovi za višestruki povrat su:

  • minimalno dva, prethodno izvršena krivična dela – dakle, kao “crveni karton” (kriterijum kvantiteta)[1]
  • da je učinilac prethodno osuđen na krivično delo zatvora od najmanje jedne godine (kriterijum kvaliteta)
  • da su krivična dela učinjena sa umišljajem (ne ograničava se na ista ili istovrsna, već na svageneralni povrat) (kriterijum vrste)
  • da od otpuštanja sa izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije prošlo više od 5 godina (vremenski kriterijum)

Domašaj višestukog povrata na ODMERAVANJE KAZNE je sledeći: od propisanog raspona biće izrečena minimalno polovina propisane kazne, dakle s nemogućnošću ublažavanja ili promene po vrsti, osim ako zakon to izričito dozvoljava.  

Član 57 ograničeno i rasplamsava prethodni član: sadrži ZABRANU UBLAŽAVANJA KAZNE u slučaju ranije osuđivanosti za ISTO ili ISTOVRSNO krivično delo, dakle za specijalni povrat.

Zašto rešenje nije sasvim progresivno?

Prisetimo se da je ovaj institut napušten izmenama i dopunama KZ SRJ iz aprila 2003. godine.

“Običan” povrat je, naime, kao institut nužan jer ukazuje na sklonost učinioca da ponavlja opasno ponašanje uprkos sprovedenoj sankciji.

U vezi s tim, izdvajanje povrata u zaseban član ukazuje na značaj koje ono ima na odmeravanje kazne; zakonodavac, dakle, nije želeo da ga svede na rang obične otežavajuće okolnosti, već da ukaže na važnost svih DRUGIH okolnosti koje sud treba da uzme u razmatranje ne bi li teg na vagi propisane kazne bliži maksimumu prevagnuo. 

Povrat nije kao po klimaksnom rešenju iz 2003. osnov za pooštravanje kazne (kada je višestuki povrat postao suvišan, pa je ukinut) (setimo se još da u krivičnom zakonodavstvu Srbija više ne poznaje osnove za pooštravanje kazne). Hodio je ka fakultativnoj otežavajućoj okolnosti, a sada je: obavezna! Što sledstveno znači da je sud ranije imao prostora za vrednovanje ranije osuđivanosti u svetlu svih okolnosti konkretnog slučaja (naročito onih u bivšem članu 55 taksativno navedenih), a sada je tesno vezan zakonskim rešenjem – uzima ga kao obaveznu otežavajuću. Sa jedinim legitimnim ograničenjem – da nije prošlo više od pet godina između otpuštanja sa izdržavanja i izvršenja novog krivičnog dela.   

U svojim današnjim dimenzijama povrat dokazuje sveopšti trend zaoštravanja krivičnopravne represije i crescenda u vezanosti suda zakonom – suda kao prostog primenjivača norme i mašine silogizma.  

A što se tiče višestukog povrata – fenomena multirecidivizma – kriminalna politika, kriminologija i penologija su u večitoj polemici kako reagovati: neutralno ili oštrije. Nema, dakle, tačnog recepta koji je tretman najpoželjniji (šarenolikost uporednog prava to dokazuje).  Specijalna mera bezbednosti za višestruki povrat koja je privukla pažnju doktirne, pokazala se kao veoma slična dodatnoj kazni lišenja slobode, postajući time – izlišna. Upravo je zato bitno slučaj posmatrati kao konkretno merilo, kao tkivo za odgonetanje – u svetlu svih relevantnih okolnosti i slobodnijeg (od trenutnog) sudijskog uverenja.  

Povrat, zatim, govori i o slabom dejstvu specijalne prevencije, dakle nedovoljno dobro osmišljenom i/ili sprovedenom sistemu krivičnih sankcija. Nije li u tom slučaju stroža sankcija upućena na pogrešnu adresu?  

Stoji i pitanje je li optimalan vremenski period za “rehabilitaciju povrata” baš uslovom postavljenih pet godina, ili to može biti i kraći period?

Dubiozno je i da li je dejstvo strože kazne kao generalne prevencije pravi odgovor na povećanu opasnost povratnika jer praksa sudova u RS po statistici ni upola ne koristi maksimum zaprećenih kazni. 

Bitno je, takođe, praviti razliku u opasnosti opšteg i specijalnog povrata: ne može se staviti znak jednakosti između povrata, recimo, u tzv. “krvnim deliktima” i krivičnim delima imovinske prirode koji mogu ukazivati na pojedine socio-ekonomske faktore, ili, utoliko više, opšteg povrata sa krvnih na imovinskopravne. Moguće je da povrat na sasvim nesrodno krivično delo nema dodirnih tačaka sa sklonošću kriminalu.

Stoga – je li zaista generalni povrat pokazatelj automatske povećane opasnosti učinioca ili je ipak u pravu ona maksima koja kaže: sudi o društvu na osnovu njegovih zakona?

[1] Podelu po kriterijumima priredio autor

Autor teksta:

Đina Glavčić-Kostić

Đina Glavčić-Kostić

Blogger
BIO
Đina Glavčić-Kostić rođena je 1997. godine u Požarevcu. Završila je Požarevačku gimnaziju kao nosilac diplome NJKV Aleksandar II Karađorđević, paralelno i Srednju muzičku školu „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu, smer – dizajn zvuka. Student je treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bavi se komparativistikom indoevropskih jezika, diplomatijom i međunarodnim pravom kroz Modele Ujedinjenih Nacija na kojima je višestruko nagrađivana, a zanimaju je antropologija i filozofija prava, književna kritika i reforma obrazovnog sistema u primamljiv i “student-friendly”.
BLOG
Ovaj „dugometražni“ blog će ponuditi baze na koje se student početnik može osloniti, a na koje se zreo, elokventni pravnik ...
Read More



PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora: Đina Glavčić-Kostić.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.