Građansko pravoPravni blog

SPOMENIČKO NASLEDJE U RS – PREPLITANJE PROŠLOSTI I SADAŠNJICE

Premda je naša „kuća“ locirana u jednom od najprometnijih delova Evrope, i da se nalazila kao okosnica najvažnijih puteva koji su povezivali četiri strane sveta, možemo reći da predstavlja pravi biser kada se govori o spomeničkom nasleđu. Nismo u potpunosti svesni da je prošlost, neminovno svuda oko nas, i da gazeći određenim ulicama, prolazeći pored određenih zdanja, pravimo neku neraskidivu sponu između nje i sadašnjice. Podaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture[1]– Beograd su jasni i precizni:

  • Nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja broje 234 nepokretnosi
  • Nepokretna kulturna dobra od velikog značaja broje 630 nepokretnosti
  • Centralni registar spomenika kulture 2196 spomenika kulture.

Da li ste znali da su samo neki od njih: Terazijska česma u Beogradu, Spomenik Knezu Mihailu (čuveni spomenik „Kod Konja“ u Beogradu, Manastir Gračanica, Vila predsedništva vlade, Palisad na teritoriji Kraljeva, Ćele kula u Nišu, zgrada Gimnazije u Smederevu…?

Pored ovakve klasifikacije postoje još i centralni registri:

  • Znamenitih mesta
  • Prostornih kulturno-istorijskih celina
  • Registar arheoloških nalazišta

*Istorija zaštite u Srbiji nastala je 1844.[2] godine kada je na predlog Jovana Sterije Popovića knez Aleksandar Karađorđević izdao Uredbu o zabrani rušenja starih gradova I njihovih razvalina. Uredba o zaštiti spomenika drevnosti  prvi je opšti akt o zaštiti kulturnog nasleđa u Srbiji i predstavlja jedan od prvih savremenih opštih spomeničkopravnih akata u Evropi 19. veka.

Ime kojim se služi danas, Zavod[3] je stekao 1960. godine, a njegov prvi direktor bio je književnik Milorad Panić.  Kada govorimo o pravnoj zaštiti danas, najvažniji jeste Zakon o kulturnim dobrima[4](“Sl. glasnik RS”, br. 71/94, 52/2011 – dr. zakoni i 99/2011 – dr. zakon) , a čiji član 1[5] glasi: Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara i utvrđuju uslovi za obavljanje delatnosti zaštite kulturnih dobara. Bitno je razgraničiti, na šta se poziva i sam Zakon u članu 3[6] da kulturnim dobrom može biti proglašena i pokretna stvar, a ne samo nepokretnost. Ta pokretna stvar (res mobilis) ili pak fond tj. zbirka pokretnih stvari biće proglašena kulturnim dobrom ukoliko ispuni sve uslove koji su utvrđeni  zakonom, bitno je da se pokretnosti pojavljuju kao celina.

Zakon[7] jasno propisuje okolnosti/uslove pod kojima jedna nepokretnost kulminira u kulturno dobro. Kada govorimo o razvrstavanju kulturnih dobara, gradacijski to izgleda ovako:

  • Kulturna dobra
  • Kulturna dobra od velikog značaja
  • Kulturna dobra od izuzetnog značaja

*Kulturna dobra se upisuju u registre prema vrstama. Registri kulurnih dobara su javni. Javnost ovih registara je naime logična. Premda se radi o dobru koje je od opšteg značaja za istoriju, kulturu, društvo…jedne zemlje.

Kada govorimo o tome, u čijoj se svojini nalaze ova dobra, razrešenje nam nudi član 12[8] Zakona o kulturnim dobrima koji glasi:

Dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvađeno iz zemlje ili vode, u državnoj je svojini.

Pored Zakona[9], pravna zaštita kulturnih dobara u RS jeste utvrđena i unutrašnjim aktima[10] koje je doneo sam  Republički zavod za zaštitu spomenika kulture- Beograd. Tri pravilnika, jedan poslovnik i Aneks Pravilnika o sadržaju projekta jesu pravna dokumenta koja predstvaljaju osnove pravne zaštite. Naravno, Zavod[11] je doneo i svoj Statut.

Nadovezujemo se na priću o pokretnostima, ali ovoga puta govorimo o izvozu umetničkih predmeta u inostranstvo. Uzmimo na primer, da se bilo ko od nas pojavljuje kao sopstvenik nekog umetničkog predmeta. Bitno je znati da se bilo koji umetnički predmet ne može izneti u inostranstvo na osnovu “slobodne volje“. Potrebno je otići u Zavod[12] i dobiti posebno rešenje kojim će Vam biti omogućeno preneti umetninu u inostranstvo. Takodje, postoji posebna procedura, u koliko se pojavljujete kao vlasnik umetničkog predmeta koji je stariji od 50 godina.

Kulturna dobra u Republici Srbiji, koja su pod zaštitom UNESC-a[13] su sledeća:

  • Gamzigrad, Romulijana (2007.)
  • Srednjovekovni spomenići na Kosovu (2004.)
  • Stari Ras I Sopoćani (1979.)
  • Stećci- sredjovekovni nadgrobni spomenici od kamena (2016.)
  • Manastir Studenica (1986.)

*Ovih 5 kulturnih dobara predstavljaju zdanja koja su upisana na Svetsku listu kulturnih dobara.

Pored izuzetnog značaja za društvo i buduće naraštaje, treba napomenuti i ekonomski potencijal koji imaju ovakva mesta. Govori se prvenstveno o jako dobroj podlozi za razvoj turizma, privlačenje turista kako domaćih, tako i stranih, ožiljavanjem  naseljenih mesta u čijoj se blizini nalaze ova kulturna dobra, živim dodirom sa istorijom, razvijanjem arheologije u Srbiji, edukaciji populacije svih uzrasta, rekreaciji, odmoru, ekspanziji kulturnih emisija, jednom kulturnom omažu našoj zemlji, i jednoj vrsti nasleđa koje će odolevati i vekovima posle nas. Putem raspisanih javnih tendera[14], možemo biti u toku sa radovima koji se odvijaju na ovim spomenicima kulture. U toku su tenderi za:

-Konzervatorsko restauratorske radove na zidnom slikarstvu Bogorodičine crkve u manastiru Studenica I- konzervatorsko restauratorski radovi na mozaicima u krstionici I konzervacija delova kamene plastike na arheološom nalazištu Caričin grad.

Zbog toga, što ne spojiti lepo i korisno? Možemo, veoma lako, putovai kroz vekove u samo jednom danu.  Od Gradske kuće u Subotici, do Smederevske tvrđave, na oltaru manastira Šišatovac u Sremskoj MItrovici, na kafi kod Kneginje Ljubice u Beogradu, , vratiti se u doba kneza Miloša Obrenovića kod “Takovskog grma” u Gornjem Milanovcu,”popiti vino” u Vinogradskom podrumu u Čačku, posetiti kuću Svetozara Markovića u Kragujevcu, pa na konak u zadužbinu Stefana Nemanje- Studenicu kod Kraljeva, koračati Caričinim gradom u Lebanu, na zidinama Srednjovekovnog grada Zvečana u Kosovskoj Mitrovici…

*Svako od pobrojanih zdanja predstavlja nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Učinimo jedan naklon kulturi, istoriji, umetnosti koje su čvrsto svezane pravom I prebojene vremenom,a koje opet uspevaju da odole vremenu, da ne budu zaboravljene I uživaju poštovanje u ovako maloj sredini kao što je naša. Jer, prave vrednosti uvek pronađu svoj put.


Izvori:


Autor teksta: Marija Mijajlović


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.