Ekonomski i blog ljudskih resursa

SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE U RADNOM OKRUŽENJU

Kao oblik maltretiranja na radnom mestu, seksualno uznemiravanje predstavlja, najpre, značajan izvor stresa na radu. S obzirom na to da je u pitanju neželjen i nametnut oblik komunikacije, seksualno uznemiravanje dovodi do toga da se žrtva oseća neprijatno i ugroženo zbog seksualne usresređenosti napadača.

Pod seksualnim uznemiravanjem podrazumevaju se nepoželjni i nedobrodošli pokušaji približavanja, zahtevi za seksualnim uslugama i drugi verbalni, vizuelni i fizički postupci seksualne prirode, koji stvaraju neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje za žrtvu.

Ovakva ponašanja mogu se ispoljiti i pre nego što osoba stupi u radni odnos, tako što je samo zaposlenje, eksplicitno ili implicitno, uslovljeno pristankom na povinovanje navednim zahtevima seksualne prirode. Povinovanje navedenim zahtevima ili njihovo odbacivanje mogu predstavljati i osnovu za odluke nadređenog koje se tiču radnog statusa pojedinca, pa se tako javljaju pretnje u vezi se daljim opstankom na poslu, kao i neadekvatna procena radnih rezultata i doprinosa zaposlenog. Neretko, žrtva biva premeštena na manje važnu ili manje poželjnu radnu poziciju, a sve sa ciljem kako bi se naterala na seksualni kontakt. Ipak, pokušaji približavanja ne moraju poticati od nadređenog da bi se okarakterisali kao seksualno uznemiravanje, već i ponašanje kolega može biti razlog da se poslodavac pozove na odgovornost za seksualno uznemiravanje [1].

Treba istaći da se seksualno uznemiravanje može ispoljiti u otvorenoj formi, u vidu direktnih zahteva i nasrtaja, ili u skrivenoj, implicitnoj formi, kroz različite opaske i neverbalne prikaze (slike, postere itd.). Isto tako, ponašanja koja, naizgled, nisu direktno povezana sa seksualnim uznemiravanjem, mogu se uvrstiti u ovaj oblik maltretiranja na radnom mestu. Primer za to jeste kada se osoba ženskog pola, koja je zaposlena na dominanto muškoj poziciji, izloži zadirkivanju i priticima na polnoj osnovi i tako onemogući da obavlja svoj posao na adekvatan način. U ovom slučaju, seksualno uznemiravanje ne mora voditi ekonomskoj pretnji zbog mogućnosti gubitka posla ili smanjenja plate, ali može ugroziti mentalno zdravlje žrtve, što je znatno pogubnije. Seksualno uznemiravanje dovodi do narušavanja dostojanstva osobe, koje potom vodi osećanju ugroženosti i ranjivosti, a, samim tim, utiče na psihičko zdravlje i radni učinak. S obzirom na to da je žrtva izložena nasrtajima seksualne prirode i ulaže svoje snage da odbije neželjeni oblik komunikacije, postaje sve teže da se skoncentriše na obavljanje radnih zadataka. Nažalost, žrtve se često odlučuju i da dobrovoljno napuste posao, pri čemu izostaje pritužba na ponašanje napadača [2].
Činjenice koje svako treba da zna
Seksualno uznemiravanje tradicionalno se smatralo ,,ženskom temom“, što je podrazumevalo da su žene, najčešće, mete napadača. Prema određenim istraživanjima, stopa javljanja seksualnog uznemiravanja kod osoba ženskog pola jeste veća u odnosu na prevalencu za muški rod, te se navodi da 50% žena doživi neku vrstu seksualnog uznemiravanja u toku radnog veka, dok se za muškarce taj procenat kreće od 15-40%. Kao interesantna činjenica, navodi se da je seksualno uznemiravanje prisutnije kod žena na višim radnim pozicijama nego kod muškaraca na istim, visokim radnim pozicijama, dok je situacija obrnuta kada su u pitanju niže radne pozicije, te su, u tom slučaju, muškarci izloženiji seksualnom uznemiravanju. Čini se da muškarcima viša statusna pozicija obezbeđuje moć i zaštitu, dok se ženama dobijena moć ,,skupo naplaćuje“. Ono što treba istaći i što pravi razliku između maltretiranja na radnom mestu i seksualnog uznemiravanja jeste da vremenski okvir i postojanje namere nisu relevantni za seksualno uznemiravanje. Ovo bi značilo da je dovoljno da se dogodi pojedinačni napad, pa da se neka situacija proglasi seksualnim uznemiravanjem, baš kao što nije neophodno da se utvrdi postojanje namere napadača, već je dovoljno utvrditi da li je neželjena radnja seksualnog karaktera [3].
Šta može da učini poslodavac?
Kako bi radno okruženje bilo lišeno seksualnog uznemiravanja potrebno je, najpre, preduzeti mere kako bi se ono predupredilo, a onda preduzeti i korektivne akcije ukoliko dođe do seksualnog uznemiravanja. Delotvorna politika protiv seksualnog uznemiravanja treba da sadrži precizno objašnjenje svih oblika ponašanja koja su zabranjena i koja potpadaju pod seksualno uznemiravanje, a onda i da jasno opisuje kako i kome se podnosi žalba u slučaju seksualnog uznemiravanja. U takvim objašnjenima treba čvrsto garantovati da će se preduzeti neophodne korektivne akcije i da zaposleni koji ulažu žalbu ili pružaju informacije o seksualnom uznemiranju neće biti izloženi odmazdi. Strah od odmazde predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojeg se zlostavljene osobe suzdržavaju od prijavljivanja, pa, umesto toga, daju otkaz ili izbegavaju napadače. Stoga, menadžeri bi trebalo da se postaraju da organizaciona klima, a ne samo pisana pravila i procedure, idu u prilog zaposlenima koji se osećaju ugroženim. Kada je reč o pisanim pravilima i procedurama, svi zaposleni treba da budu informisani o politici kojom se zabranjuje seksuano uznemiravanje i da se redovno podstiče komunikacija i ispitivanje stavova o seksualnom uznemiravanju [4].

U narednom tekstu naglasak će, upravo, biti na značaju komunikacije sa zaposlenima, kada ćete biti u prilici da se upoznate sa svim prednostima i načinom asertivnog komuniciranja.


Izvori:
[1] Dessler, G. (2007). Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Beograd: Data Status.
[2] Čabarkapa, M., & Čizmić, S. (2011). Savremeni problemi stresa na radu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu: Odeljenje za psihologiju.
[3] Čabarkapa, M., & Čizmić, S. (2011). Savremeni problemi stresa na radu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu: Odeljenje za psihologiju.
[4] Dessler, G. (2007). Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Beograd: Data Status.


Autor teksta:

Milica Obradović

Milica Obradović

Blogger

BIO

Milica Obradović rodjena je 24. 04. 1994. godine u Požarevcu, gde je završila srednju medicinsku školu i stekla zvanje diplomirana medicinska sestra- vaspitač. Milica je tokom osnovne i srednje škole bila odlična učenica, a marljivost nije izostala ni tokom fakultetskih dana. Upisala je studije psihologije 2013. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu i uspešno ih završila 2017. godine, nakon čega upisuje master studije. Baš kao i osnovne studije, Milica završava master studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je u potrazi za stručnom praksom, koja bi joj pružila priliku da primeni, ali i unapredi svoje teorijko znanje, kao i da razvije različite veštine. Volela bi da se pridruži određenom HR timu i maksimalno doprinese svojom posvećenošću, zalaganjem i možda nekim novim idejama i drugačijom perspektivom. Milica važi za izuzetno organizovanu, odgovornu i vrednu osobu, a nada se da će se takvom dokazati i tokom svoje karijere. Dok se to ne desi, Milica uživa da volonterski održava radionice na temu stigme usmerene prema mentalnim poremećajima i time doprinosi osvešćivanju mladih ljudi. Pored toga, Milica voli da piše kratke tekstove, pa, iako je do sada samo jedan dopreo do šire javnosti, nada se da će nastaviti da napreduje u tome.

BLOG

Danas sve veći broj kompanija posluje izvan okvira domaćeg tržišta, te se i menadžment ljudskih resursa u okviru tih kompanija ...
Read More
Kako bi napori zaposlenih doprineli ostvarivanju organizacionih ciljeva, supervizori se služe upravljanjem radnom efektivnošću. Upravljanje radnom efektivnošću podrazumeva niz određenih ...
Read More
Kako je komunikacija sastavni deo naše svakodnevnice, veoma je važno znati kako komunicirati i izneti sopstvene stavove i mišljenja na ...
Read More
Kao oblik maltretiranja na radnom mestu, seksualno uznemiravanje predstavlja, najpre, značajan izvor stresa na radu. S obzirom na to da ...
Read More
O diskriminaciji prilikom zapošljavanja možemo govoriti u slučaju kada praksa zapošljavanja nejednako utiče na određenu grupu ljudi, te se dešava ...
Read More
Najpre, evo jedne od definicije intervjua: ,,Intervju predstavlja sredstvo selekcije čiji je cilj da se predvidi poslovni učinak kandidata na ...
Read More
Kako bi proces regrutacije i selekcije kandidata bio uspešan, neophodno je pratiti sledeće korake: Planirajte i predvidite potrebnu radnu snagu ...
Read More

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Milica Obradović.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.