Pravni blogStudentska stanica

RAD VAN RADNOG ODNOSA I DEO – PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI

Prema Zakonu o radu[1], poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

  1. nezaposlenim licima;
  2. zaposlenom koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
  3. korisnikom starosne penzije;
  4. licem koje je član studentske ili omladinske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

Karakteristike Ugovora o privremenim i povremenim poslovima 

  1. Glavna karakteristika privremenih i povremenih poslova jeste da oni predstavljaju rad van radnog odnosa, te da lica koja zaključuju ovakve Ugovore nemaju svojstvo zaposlenih jer ne zasnivaju radni odnos. To u praksi znači da se u pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana, kao što su recimo postojanje razloga za otkaz, imaju primenjivati samo odredbe Ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a ne odredbe Zakona o radu, imajući u vidu upravo činjenicu da ovo predstavlja rad van radnog odnosa i da lica koja taj rad obavljaju nemaju status zaposlenog lica.
  2. Druga karakteristika jeste da su ovakvi poslovi, kao što im i sam naziv govori, vremenski ograničeni i ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. To u praksi znači da recimo ja, mogu u toku jedne kalendarske godine da zaključim Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova u trajanju od 120 radnih dana za posao npr. branja malina, a da po isteku tih 120 dana, mogu u istoj kalendarskoj godini da zaključim nov Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova za npr. skupljanje šljiva. Dakle, zakonsko ograničenje od 120 radnih dana je vezano za obavljanje jednog konkretnog posla.
  3. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima mora biti zaključen u pismenoj formi i obavezno mora sadržati sledeće elemente: vrsta i opis poslova koji su predmet ugovora, trajanje tj. period na koji se ugovor zaključuje (ne može biti duže od 120 radnih dana u toku kalendarske godine), mesto i način izvršenja posla, visinu naknade za obavljeni rad, uplatu doprinosa za  obavezno socijalno osiguranje i otkazni razlozi. Može se ugovoriti i naknada za dolazak i odlazak sa rada, kao i naknada za ishranu u toku rada, ali to nije obaveza, već samo mogućnost, te zavisi od poslodavca do poslodavca.
  4. Bitna karakteristika ovih Ugovora jeste i da se oni mogu zaključivati samo za one poslove za koje ne postoji stalna potreba kod poslodavca i koji nisu predviđeni sistematizacijom kod poslodavca kao stalna radna mesta. Dakle to mogu biti npr. berba voća, poslovi u poljoprivredi, rad u kafićima i restoranima preko leta, rad na ski stazama u toku sezone i sl.
  5. Kod ovakvih Ugovora, takođe postoji zakonska obaveza plaćanja poreza i doprinosa[2] i to na sledeći način:
  • u osiguranike zaposlene smatraju se i lica koja u skladu sa Zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurana po drugom osnovu; kao i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge, a imaju navršenih 26 godina, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;
  • prijavu na obavezno penzijsko i socijalno osiguranje podnosi poslodavac, odnosno studentska zadruga koja se smatra poslodavcem;
  • vreme koje neko lice provede na privremenim i povremenim poslovima, kao i vreme provedeno na obavljanju privremenih i povremenih poslova preko zadruge za koje je plaćen doprinos, računa se u staž osiguranja;
  • obaveznik uplate doprinosa je poslodavac odnosno zadruga;
  • osnovica za obračunavanje doprinosa jeste ugovorena naknada u Ugovoru[3];
  • Naknadakoju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ostvaruju lica koja nisu starija od 26 godina života i nalaze se na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja, ima tretman ostalih prihoda, što prema Zakonu o porezu na dohodak građana znači da se na tu naknadu plaća porez na dohodak od 20%[4]. Obaveznik plaćanja tog poreza jeste fizičko lice koje tu naknadu prima.

U praksi su vrlo česte zloupotrebe instituta privremenih i povremenih poslova od strane poslodavaca. Vrlo često se dešava da poslodavci zaključuju ovakve Ugovore za poslove koji su kod njih Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta definisani unapred i za koje se zna da postoji stalna potreba. Ovo iz razloga što ne postoji obaveza davanja godišnjih odmora niti naknade za nekorišćenje istih, ne postoji obaveza davanja slobodnih dana, kao i pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta i slično. Imajući u vidu tu činjenicu, očekuje se da će se novim izmenama Zakona o radu, odredbe koje se tiču privremenih i povremenih poslova dopuniti i precizirati u cilju zaštite lica koji iste obavljalju.


Izvori:

[1] član 197. Zakona o radu http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

[2] član 11. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html

[3] Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html

[4] član 85. Zakona o porezu na dohodak građana

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html


AUTOR TEKSTA: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.