Pravni blog

Poslovna tajna (trade secret)

  • Zašto poslovna tajna nije predmet prava intelektualne svojine?

U poslovnom svetu, tendencija da zaštitimo tajne, je i veće nego u privatnoj sferi. Poslovne tajne donose tržišnu i ekonomsku moć, kao i reputaciju medju konkurentnim brendovima.  Ovakve tajne vrede čitavo bogatstvo, te nam jasno zašto vlasnici strepe da iste napuste sferu tajnosti.

Kada smo kod prava inteletualne vojine, naročito na polju industrijske svojine, postavlja se pitanje kako štitimo pronalaske? Prva asocijacija jeste „djavolji advokat“ , elem advokati koji se bave patentom i patentnim pronalascima često izdaju i „djavolje račune“. Patentna zaštita je skupa, naročito postupak za priznanje patneta , koji pri tom može da traje i deceniju! Pred pronalazačima se nalazi izazov da li pronalazk štiti patentom ili sačuvati kao poslovnu tajnu? Ali ako ostane samo poslovna tajna , da li je uopšte zaštićen? Tajna nosi sa sobom rizik otkrivanja, a pronalazač nema subjektivno pravo na njoj kao u slučaju patenta. Rešenje ovog problema, koje se najčešće i primenjuje u praksi , jeste kombinovnje patenta i poslovne tajne. Pronalasci se štite patentom , a prateća tehnička znanja , koja ne ispunjavaju uslove za patentnu zaštitu se štite kao poslovna tajna. [1]
  • Poslovna tajna u nacinonalnom zakonodavstvu , radnje nelojalne konkurencije i ugovor o poslovnoj tajni.
Ako uzmemo u obzir da poslovna tajna nije isključivo pravo intelektualne svojine , samim tim je isključena mogućnost pravne zaštite. Medjutim, školski primer za zaštitu poslovne tajne, koja ne uživa neposrednu sudsku zaštitu, jeste zaposleni ( ili bilo koje drugo lice koje dodje u posed odredjenih prostorija ili do odredjene informacije) , potom tu tajnu otkrije – ovakav slučaj može predstavljati radnju nelojalne konkurencije ( o tome opširnije drugom prilikom).

Naime, dešava se da stranke zaključe ugovor o poslovnoj tajni , gde lice (sticalac u pomenutom ugovoru ) koje otkrije tajnu ili se pak njome koristi suprotno odredbama u govoru , krši ugovorne odredbe zbog kojih će morati da odgovara u parničnom postupku, konretno u nacionalnom zakonodavtsvu po odrebama Zakona o obligacionim odnosima.

Takodje, u srpsko zakonodavstvo sem pomenutog ZOO, poznaje i lex specialis pri rešavanju ovakvih slučajeva a to je Zakon o zaštiti poslovne tajne, koji precizira koje informacije se štite kao poslovna tajna:

„Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od svih radnji nelojalne konkurencije.

Informacijama koje se štite kao poslovna tajna u smislu ovog zakona smatraju se naročito: finansijski, ekonomski, poslovni, naučni, tehnički, tehnološki, proizvodni podaci, studije, testovi, rezultati istraživanja, uključujući i formulu, crtež, plan, projekat, prototip, kod, model, kompilaciju, program, metod, tehniku, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično, bez obzira na koji način su sačuvani ili kompilirani“.  (Zakon o zaštiti poslovne tajne, “ S.glasnik RS“ , 72/2011).

Takodje , Zakon kazuje i šta se tačno smatra poslovnom tajnom:

„Poslovnom tajnom, u smislu ovog zakona, smatra se bilo koja informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama u skladu sa zakonom, poslovnom politikom, ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardima u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu držaocu poslovne tajne.„

Iz zakona tumačimo da odgvornost proizilazi iz načela dobrih poslovnih običaja , ukoliko se preduzima neka od radnji nelojalne konkurencije:

1) povreda ugovornih odredaba o čuvanju poslovne tajne;
2) zloupotreba poslovnog poverenja;
3) industrijska ili komercijalna špijunaža;
4) prevara;
5) navođenje na bilo koju radnju iz tač. 1)-4) ovog stava;
6) pribavljanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu od strane trećih lica koja znaju ili su bila dužna da znaju da ta informacija predstavlja poslovnu tajnu i da je pribavljena od lica u čijem je zakonitom posedu. „ (čan. 8 ZČPT).
Poslovna tajna je regulisana i Zakonom o privrednim društvima u člnu 72. koji glasi ovako : „Poslovna tajna je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti.“ („SL.glasnik RS.“  36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr.zakon i 5/2015).[2] Zakon pominje i lica sa posebnim dužnostima (direktori, akcionari, stečajni upravnici i dr.) i lica zaposlena u privrednom društvu, koja imaju obavezu čuvanja poslovne tajne te i mogućnost sudske zaštite u slučaju njene povrede.
  • Zaštita poslovne tajne na nivou EU:
Evropski parlament je 8.juna 2016.godine na predlog Evropske komisije doneo posebnu Direktivu  o zaštiti poslovne tajne (engl.trade secret), koja treba da bude inkorporisana u nacionalna zakonodavstva od strane članica zemalja Evropske Unije do 9.juna 2018.godine.[3] Do ideje za donošenje ove direktive došlo se zbog tendencije malih kompanija i preduzeća da sačuvaju i zaštite poslovnu tajnu, s obzirom da nemaju mogućnost skupe patentne zaštitte poput velikih kompanija, a potom i regulisanje tržišta nelojalne konkurencije. [4] Opširnije o ovome možete naći na zvaničnoj stranici Evropske komisije , https://ec.europa.eu/commission/index_en (pristupljeno 11.03.2018.).

[1] Slobodan M. Marković, Dušan V.Popović, Pravo inteletualne svojine, Pravni fakultet univerziteta u beogradu, 2013

[3] http://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/ALL/?uri=CELEX:32016L0943 , pristupljeno dana 11.03.2018.


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


Autor teksta:

Sandra Živković

Sandra Živković

Mentor / Law blogger

BIO

Sandra Živković je završila društveno- jezički smer Požarevačke gimnazije. Sada je student četvrte godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Begradu. Zainteresovana za diplomatiju, međunarodne odnose i zaštitu prava deteta. Član je Kluba za Ujedinjene nacije na Pravnom fakultetu, kao i predsednik Odbora za prijem novih članova. O radu Ujedinjenih nacija učila je na međunarodnim konferencijama tj.simulacijama koje su se održale u Beogradu 2015. godine, na temu zaštite životne sredine i klimatskih promena , i u Ljubljani, kao delegat Nemačke u Savetu za ljudska prava. Pohađala je Akademiju za preduzetništvo u Beogradu 2016. godine, osim toga kurs debate i retorike , te se ističe u oblasti pisanja , besedništva, javnog nastupa i ljudskih resursa.
Polaznik je Pravne klinike za azil i rešavanje problema izbegličke krize.
Govori engleski i nemački jezik.
Sebe opisuje kao filantropa i pluviofila.
BLOG
Zašto poslovna tajna nije predmet prava intelektualne svojine? U poslovnom svetu, tendencija da zaštitimo tajne, je i veće nego u ...
[...]
Šta su to organizacije za kolektivno ostvarivanje prava? U praksi se vrlo često dešava da da autor odnosno nosilac srodnih ...
[...]
Zakon o azilu RS („Sl.glasnik RS“,br. 109/2007) Značenje izraza Član 2. „Maloletnik bez pratnje je stranac koji nije navršio osamnaest ...
[...]
This content is password protected. To view it please enter your password below: Password: ...
[...]


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sandra Živković.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.