Pravni blogRadno pravo i socijalna zaštita

Položaj osoba sa invaliditetom

Čovek. Homo sapiens. Jedina živa vsta roda Homo. Sa latinskog prevedeno na srpski ,,znajući čovek” ili ,,razuman čovek”. Svi ljudi zajedno nazivaju se čovečanstvo ili ljudski rod.[1] Ovako je primarno, sa biološkog aspekta, definisan čovek kao i čitav ljudski rod.  Svako naknadno označavanje ljudi na osnovu određenih svojstava dovodi do stvaranja pojedinih kategorija u društvu – esencijalizam.[2] Evidentno je da su unutar svakog društva najvidljivije i najosetljivije tzv. ugrožene kategorije. To su zapravo grupe ljudi koje su socijalno – ekonomski ugrožene zbog različitih društvenih okolnosti i urođenih ili stečenih obeležija.

Kategorizacijom društva neretko se udaljavamo od, na početku navedene, definicije čoveka i ljudskog roda. Zašto? Esencijalizam predstavlja pretpostavku po kojoj određena grupa ljudi ima najmanje jedno ključno obeležije koje bitno određuje identitet svih njenih pripadnika. Dakle, JEDNO KLJUCNO OBELEŽIJE koje BITNO određuje IDENTITET njenih pripadnika .. Problem se javlja onda kada se akcenat sa čoveka, njegovog imena i prezimena i svega onoga što on primarno, biološki jeste, prebaci na JEDNO KLJUČNO OBELEŽIJE. Čovek tada biva žigosan istim tim obeležjem.

Objasniću vam ovu tvrdnju kroz konkretan primer.

Po definiciji, invaliditet je fizički ili mentalni nedostatak, koji ograničava osobu u jednoj ili više životnih aktivnost. Osobe sa ovim obeležjem najčešće bivaju nazivane INVALIDIMA. Što znači da se akcenat stavlja na njihovom obeležju .. invaliditetu. U skladu sa invaliditetom bivaju nazivani i grupisani … u skladu sa invaliditetom se prema njima postupa. Kada bi svaki put pre nego što naglas  izgovorimo : ,,On je invalid” zastali, pa u sebi izgovorili : ,,Ne, on nije invalid, on je OSOBA sa invaliditetom’’ jasnija bi nam bila razlika o kojoj govorim. Uvideli bismo da je ravnopravnije zadržati se na tome da je pojedinac sa invaliditetom, pre svega OSOBA, jednaka u pravima i slobodama, ljudsko biće u biti ništa drugačije od ljudi koji nemaju nikakve fizičke, mentalne ili druge nedostatke, a zatim, dodati njegovu osobenost – invaliditet. Nameće se pitanje, zašto govorim toliko o tome gde stavljamo akcenat kada je reč o osobama sa invaliditetom. Zato što različito postupanje prema nekim pojedincima ili grupama na temelju činjenice koja ih određuje ,,različitima’’ prestavlja ništa drugo do diskriminaciju.[3] U najširem smislu diskriminacija predstavlja razlikovanje (lat. discriminare – odvajati, praviti razliku ). Dakle, tanka je linija između esencijalizma i diskriminacije. Osobe sa invaliditetom spadaju u ugroženu, često diskriminisanu, kategoriju stanovništva.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima[4] u svojim pojedinim odredbama navodi :

  1. čl. 1 : Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
    ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u
    duhu bratstva.
  2. čl. 2 : Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez
    ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti ili drugih okolnosti.
    Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog
    statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod
    pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi način
    ograničena.
  3. čl. 7 : Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku
    zaštitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije
    kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[5] kojom je otpočela pravna standardizacija na evropskom tlu u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima u čl. 14 navodi : Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. Usled nepoštovanja navedenih odredbi o jednakosti i ravnopravnosti, kao i usled diskriminacije po osnovu invaliditeta došlo je do donošenja posebne kodifikacije koja propisuje prava osoba sa invaliditetom pod nazivom ,,Konvencija o pravima osoba s invaliditetom[6]’’. Činjenica da je pored odredbi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama neophodno da se posebnom konvencijom, naknadno, osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osobama sa invaliditetom i da se njom unapredi poštovanje njihovog urođenog dosojanstva, upravo govori u prilog tome da kategorizacijom društva stvaramo određene barijere koje onemogućavaju uživanje osnovnih ljudskih prava i sloboda osobama sa invaliditetom. U nastavku teksta nalazi se samo jedan od mnogo slučajeva diskriminacije po osnovu invaliditeta.

Pritužba OCD protiv GC za socijalni rad zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta oblasti  porodičnih odnosa [7]

MIŠLJENJE:


Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije za zaštitu prava i podršku osobama sa invaliditetom Srbije ,,…I.K.’’ koja je podneta u ime i uz saglasnost R.M, protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u Z. U pritužbi je navedeno da je R.M. delimično nepokretna, kao i da je njena ćerka usled porodičnih okolnosti zapostavila obaveze oko škole. Dalje je navedeno da su socijalni radnici radili sa porodicom i da su nakom pregleda u Domu zdravlja uputili J.M. na lečenje u Institut za Mentalno zdravlje. Nakon završetka lečenja u institutu, GCSR Odeljenje u Z. je bez saglasnosti R.M, smestio njenu ćerku u Prihvatilište za urgentno zbrinjavanje dece žrtava porodičnog nasilja u Beogradu i privremeno joj oduzeo roditeljsko pravo. U rešenju GCSR Odeljenje u Z. kojim je J.M. stavljena pod privremeno starateljstvo, navedeno je da je ,,… majka kao jedini roditelj koji vrši roditeljsko pravo, invalidno teško pokretno lice bitno sniženih roditeljskih kapaciteta…’’. Podnositeljka pritužbe smatra da je ovakvim postupanjem GCSR Odeljenje u Z. diskriminisana na osnovu ličnog svojstva – invaliditeta. U izjašnjenju GCSR Odeljenje u Z. navedeno je da je odluka o privremenom izdvajanju deteta iz primarne porodice i određivanju privremenog staratelja doneta nakon usmerene procene da u porodici J.M. ne postoje dovoljno stimulativni uslovi za optimalan rast i razvoj, kao i da bi povratak u porodicu nakon lečenja predstavljao rizik za regresiju na prethodni obrazac ponašanja, čime bi bila ugrožena prava deteta na adekvatno zadovoljavanje prava, pre svega, na obrazovanje i zaštitu zdravlja uz procenu da su trenutno iscrpljene sve raspoložive mogućnosti osnaživanja i podrške porodici. U toku postupka je utvrđeno da stavovi koje je GCSR izneo u prilog tvrđenja da je R.M. bitno sniženih roditeljskih kapaciteta i nije u mogućnosti da se brine o detetu, nemaju objektivno utemeljenje. Naime, GCSR nije ponudio nijedan dokaz koji bi potvrdio tvrdnje da postoji visok rizik po zdravlje i rizik po nastavak lečenja J.M, zbog čega je u njenom najboljem interesu hitno odvajanje od porodice. Pored toga, iako je u izjašnjenju navedeno da je Stručni tim GCSR vodio proces procene statusa i potrebe deteta, tokom postupka nije dostavljen nalaz i/ili mišljenje ovog tima, koji bi potkrepio navode da postoje objektivne okolnosti, odnosno rizik da zdravlje i bezbednost deteta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je donošenjem privremenog zaključka o hitnom zbrinjavanju u Prihvatilište za urgentno zbrinjavanje žrtava porodičnog nasilja J.M. i donošenjem odluke o određivanju privremenog starateljstva J.M. GCSR odeljenje u Z. prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je GCSR Odeljenje u Z. preporučeno da preduzme sve potrbne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema R.M, da uputi pisano izvinjenje R.M. zbog diskriminatornog ponašanja na osnovu njenog invaliditeta, kao i da ubuduće ne donosi odluke kojima se krše antidiskriminacioni propisi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na loš društveni položaj osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, a posebno na loš položaj žena sa invaliditetom koje su često izložene riziku višestruke diskriminacije. Pored evidentne fizičke nepristupačnosti mnogih ustanova koje su im neophodne radi ostvarenja prava i usluga, nepostojanja posebnog sistema podrške prilagođenog potrebama osoba sa invaliditetom, problem je i njihova ,,društvena nevidljivost’’. Dodatno, stepen invaliditeta žene u patrijahalnom društvu meri se u odnosu na to koliko njen invaliditet utiče na ispunjavanje tradicionalne uloge žene – supruge i majke, i mogućnosti da brine o svim članovima porodice.

Na kraju, Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije podstiče Republiku Srbiju da nastavi da ulaže više napora u prevazilaženje stereotipnih stavova o ulozi i odgovornosti žena i muškaraca u porodici i društvu, i da nastavi da primanjuje mere za eliminaciju rodnih stereotipa podsticanjem pozitivne slike i stvarne ravnopravnosti žena i muškaraca, a posebno žena i muškaraca iz ugroženih društvenih grupa, samim tim i ženama i muškarcima sa invaliditetom.


Izvori:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA

http://ravnopravnost.gov.rs/rs/diskriminacija/sta-je-diskriminacija/
Universal Declaration of Human Rights/Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)

European Convention on Human Rights/Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda (1953)
Konvencija o pravima osoba s invaliditetom (Generalna skupština UN, 13.12.2006 )
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-ocd-protiv-gc-za-socijalni-rad-zbog-diskriminacije-po-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-porodicnih-odnosa/
http://ravnopravnost.gov.rs/


[1] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA
[2] Esencijalizam predstavlja pretpostavku po kojoj određena grupa ljudi ima najmanje jedno ključno obeležije koje bitno određuje identitet svih njenih pripadnika.
[3] http://ravnopravnost.gov.rs/rs/diskriminacija/sta-je-diskriminacija/
[4] Universal Declaration of Human Rights/Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)
[5] Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda (European Convention on Human Rights/1953)
[6] Konvencija o pravima osoba s invaliditetom (Generalna skupština UN, 13.12.2006)
[7]http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-ocd-protiv-gc-za-socijalni-rad-zbog-diskriminacije-po-osnovu-invaliditeta-u-oblasti-porodicnih-odnosa/ – br. 07-00-349/2013 – 02 datum : 05.02.2015. god.


Autor teksta: Tamara Spasić


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Tamara Spasić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.