Pravni blog

NEPLAĆENO ODSUSTVO I MIROVANJE RADNOG ODNOSA

Neplaćeno odsustvo i mirovanje radnog odnosa predstavljaju institute radnog prava, koji su regulisani članom 78 i 79 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
 
Neplaćeno odsustvo
 
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.[1]
Zakon o radu ne predviđa slučajeve i uslove pod kojima se zaposlenom može odobriti neplaćeno odsustvo, ne određuje dužinu trajanja neplaćenog odsustva, niti obavezuje poslodavca da pitanje neplaćenog odsustva raguliše Ugovorom o radu ili opštim aktom.
Dakle, poslodavac ima diskreciono pravo da odluči da li će zaposlenom da odobri neplaćeno odsudsvo ili ne, a pitanje neplaćenog odsustva obično se reguliše odlukom kao pojedinačnim aktom, koju potpisuje poslodavac.
U slučaju kada poslodavac zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, i za period neplaćenog odsustva zaposleni ne ostvaruje pravo na zaradu niti prava iz penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja, s obzirom da se radi o odsustvu sa rada bez naknade zarade (za razliku od plaćenog odsustva).[2]
Za vreme neplaćenog odsustva, zaposleni je formalno-pravno i dalje u radnom odnosu kod poslodavca, tako da je isključena mogućnost zasnivanja radnog odnosa tj. zaključivanja Ugovora o radu sa drugim poslodavcem.
Poslodavac za vreme neplaćenog odsustva  ne može da vrši obračun i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, s obzirom da je osnovica doprinosa za zaposlene zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.[3]
U tom smislu, potrebno je da poslodavac kod PIO fonda  izvrši odjavu zaposlenog sa penzijskog i invalidskog osiguranja za period za koji je odobreno neplaćeno odsustvo, i to u roku od tri dana od dana nastale promene, kao i da, po isteku neplaćenog odsustva u istom roku izvrši prijavu na osiguranje. [4]
Što se tiče zdravstvenog osiguranja, za vreme trajanja neplaćenog odsustva poslodavac i dalje ostaje obveznik doprinosa za zdravstveno osiguranje za zaposlenog.
Mirovanje radnog odnosa
 
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog jednog od sledećih razloga:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetnokulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, ima pravo da se, u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.
Takva prava ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.[5]
Da bi zaposleni ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa  neophodno je da poslodavcu podnese zahtev za mirovanje radnog odnosa.
Zakon o radu ne propisuje izričito formu zahteva, ali je najsigurnije da se zahtev podnese u pismenoj formi. U zahtevu je potrebno obrazložiti razlog podnošenja zahteva (obično pozivanjem na neki od slučajeva propisanih članom 79 Zakona o radu)  i priložiti dokaz o nastupanju takvog razloga (npr: odluku nadležnog organa o imenovanju na javnu funkciju, aneks ugovora o radu kada se radi o upućivanju na rad kod drugog poslodavca i slično).
O podnetom zahtevu odlučuje poslodavac, koji zahtev može da odobri ili ne odobri.
Međutim, poslodavac zaposlenom ne može da uskrati pravo na mirovanje radnog odnosa ukoliko se radi o nekom od slučajeva predviđenih članom 79 Zakona o radu.
Odluka poslodavca o mirovanju radnog odnosa obično se donosi u obliku rešenja koje mora biti obrazloženo i koje mora da sadrži pouku o pravnom leku, s obzirom da zaposleni ima mogućnost da pokrene spor pred nadležnim sudom protiv rešenja kojim je povređeno neko njegovo pravo ili kad je saznao za povredu prava, i to u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava, u skladu sa članom 195 Zakona o radu.
I u zahtevu i u rešenju potrebno je da se navede period mirovanja radnog odnosa, osim kada se radi o slučajevima koji su propisani članom 79 Zakona o radu, jer je njihovo trajanje određeno samim zakonom.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana, poslodavac ima mogućnost da otkaže ugovor o radu, a ukoliko poslodavac uskrati zaposlenom pravo da se vrati na rad, kazniće se novčanom kaznom.
Razlika između ova dva instituta ogleda se u tome što se pravo na neplaćeno odsustvo konstituiše odlukom poslodavca, ne predstavlja obavezu za poslodavca već zavisi isključivo od slobodne ocene poslodavca u konkretnom slučaju, dok kod mirovanja radnog odnosa  poslodavac nema mogućnost da zaposlenom uskrati mirovanje radnog odnosa ukoliko se radi o nekom od slučajeva koji su predviđeni članom 79 Zakona o radu, već prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada miruju na osnovu samog zakona.
 


IZVORI I LITERATURA:
  1. Zakon o radu radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
[1] Član 78 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)
[2] Član 77 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) – Plaćeno odsustvo podrazumeva da zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
[3] Član 13 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon, 112/15 )
[4] Član 144 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 34/03, 64/04,  84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 i101/10 )
[5] Član 79 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)


Autor teksta: Snežana Andrejević.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Snežana Andrejević.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.