NAKNADA ŠTETE USLED POVREDE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Naknada štete je zakonom propisana obaveza da „ (…) ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice“.[1] Šteta se može podeliti na stvarnu tj. običnu štetu ili izgubljenu dobit (tzv. pretpostavljena šteta), kao i na materijalnu (u smislu umanjenja vrednosti dobra koje je oštećeno) ili nematerijalnu (u smislu duševnog bola, povrede časti, ugleda i sl.). Štetu je moguće nadoknaditi u novcu ili u nekoj određenoj (ne)činidbi kako bi se uspostavilo pređašnje stanje, dakle, stanje pre štete, ukoliko je to u određenom slučaju moguće. Šteta može biti prouzrokovana sa namerom (umišljajem) ili iz nehata, tako da sve okolnosti slučaja moraju se uzeti u obzir prilikom procene nastale štete. Kada se govori o pravima intelektualne svojine, koja mogu biti podeljena na imovinska i moralna, može se govoriti i o povredi imovinskih i o povredi moralnih prava. Takođe, potrebno je razgraničiti da li je titular prava intelektualne svojine fizičko ili pravno lice. Fizičko lice može da pretrpi povredu i imovinskih i moralnih prava[2], dok je kod pravnih lica konotacija za povredu imovinskih prava očigledna, a u pogledu povrede moralnih prava odnosno naknade nematerijalne štete se javljaju određene nedoumice i dileme u kojim situacijama je moguće da pravno lice zahteva naknadu nematerijalne štete što joj po logici stvari nije svojstveno, jer pravno lice ne može da podnosi duševni bol. Pravo na naknadu materijalne štete bi se moglo tražiti u slučajevima nelojalne konkurencije [3], što je regulisano Zakonom o trgovini Republike Srbije.[4]
Kako se ustupanje imovinskih prava titualara vrši putem ugovora, onda je najčešće ugovorom regulisano i pitanje naknade štete. Naknada štete se može potraživati u sudskom postupku i najčešće je to u građanskoj parnici, iako povreda prava intelektualne svojine nije izuzeta ni sa krivičnog aspekta. U slučaju da sud u krivičnom postupku utvrdi postojanje krivičnog dela protiv intelektualne svojine[5], oštećena strana može u građanskom postupku pred sudom potraživati naknadu štete usled povrede svog prava.

Prilikom odmeravanja visine naknade štete, ( u slučaju materijalne štete je lakše utvrditi), kod nematerijalne štete sud uzima u obzir i eventualni doprinos oštećenog u nastanku štete. Ukoliko je povreda imovinskog prava autora učinjena namerno ili sa krajnjom nepažnjom, oštećeno lice usled povrede imovinskog prava može umesto naknade štete zahtevati iznos do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite[6], s tim da autorsko pravo kao i pravo srodno autorskom ne može biti predmet prinudnog izvršenja. Sa druge strane, izricanje privremenih mera u ovim slučajevima nije neuobičajeno ukoliko postoji opasnost da na određenom pravu nastane nenadoknadiva šteta (što je iznova predmet posebnog dokazivanja i procene) ili da je to potrebno u cilju obezbeđenja dokaza.

Naknada za prouzrokovanu štetu zastareva po opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima. Rokovi u kojima se može podići tužba su period od tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje je štetu pričinilo, a potraživanje naknade štete konačno zastareva u periodu od pet godina od dana nastanka štete.


IZVORI:
Jotanović Radenko, Novčana naknada pojedinih vidova nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove, stručni članak, dostupno na: http://www.spmisao.rs/wp-content/uploads/2012/02/jotanovic12.pdf
Simić Stefan, Sudska zaštita prava intelektualne svojine u Republici Srbiji, dostupno na: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-3713/2015/0352-37131503047S.pdf
Besarović Vesna, Nove tendencije u razvoju zaštite prava intelektualne svojine, stručni članak, dostupno na: http://anali.ius.bg.ac.rs/A2007-1/pdf/Anali%202007-1%20str%20044-068.pdf
Zakoni:
Krivični zakonik Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)
Zakon o autorskom i srodnim pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US)
Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja)
[1] Član 154. stav 1.  Zakona o obligacionim odnosima
[2] „Moralna prava autora se tiču povrede intelektualne ličnosti autora“ – Jotanović Radenko, Novčana naknada pojedinih vidova nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove, Naknada za duševne bolove zbog povrede moralnih prava autora, str 135
[3] Na primer, iznošenje neistinitih tvrdnji radi narušavanja ugleda konkurenta, zatim otežavanje poslovanja konkurenta na tržištu i sl.
[4] Član 50a stav 2 Zakona o trgovini
[5] Krivični zakonik Republike Srbije poznaje sledeća krivična dela protiv intelektualne svojine (čl 198-202): povreda moralnih prava autora i interpretatora, neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava, neovlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima, povreda pronalazačkog prava, neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna;
[6] Kod prava žiga, ovaj trostruki iznos se računa prema uobičajenoj licencnoj naknadi koju bi oštećeni primio za korišćenje tog prava.


Autor teksta:

[amo_member id=”5953″ item-width=”250″ align=”left” item-margin=”20″ full-width=”yes” panel=”right”]


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Aleksandra Burić.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.