Pravni blog

NADLEŽNOST SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI

Sudska nadležnost je utvrđena ustavom i zakonom. Postoji a) objektivna i b) subjektivna sudska nadležnost.

  1. Objektivna nadležnost obuhvata delokrug poslova pravosudnih organa (racionalna raspodela nadležnosti između različitih vrsta pravosudnih organa, sudova, tužilaštva).
  2. Subjektivna nadležnost obuhvata prava i dužnost postupanja u određenoj pravnoj stvari.[1]

Podela nadležnosti po kriterijumu odnosa između državnih pravosudnih organa (sudova): apsolutna nadležnost, relativna nadležnost, stvarna nadležnost, mesna nadležnost, funkcionalna nadležnost.

  • Apsolutna nadležnost: svaki sud u Republici Srbiji mora biti aposlutno nadležan. Ne može biti nadležan strani sud, drugi organ i drugi državni organ u Republici Srbiji, već samo sud ima svoju apsolutnu nadležnost.
  • Relativna nadležnost: obuhvata sud koji na osnovu vrste i stepene, područja za koje je osnovan postupa u konkretnoj pravnoj stvari (stvarna, funkcionalna, mesna) nadležnost.[2]
  • Stvarna nadležnost: obuhvata sudove opšte nadležnosti. Stvarnu nadležnost određuje predmet spora, svojstvo subjekata, vrednost predmeta spora. Dok u krivičnim stvarima, zavisi od težine učinjenog krivičnog dela, i drugih karakteristika predmeta krivičnog postupka.
  • Mesna nadležnost: obuhvata prava i dužnosti suda da na određenoj teritoriji vrši svoju dužnost. Može biti: personalna i stvarna mesna nadležnost. Personalna, u slučaju kad mesna nadležnost zavisi od odnosa stranke i teritorije suda. Stvarna, kad određenje mesne nadležnosti zavisi od odnosa obeležja pravne stvari i teritorije suda.[3]
  • Funkcionalna nadležnost: obuhvata raspodelu poslova istog suda u istoj pravnoj stvari, kao i raspodelu delatnosti među sudovima različitog stepena povodom iste pravne stvari.

Nadležnost sudova u Republici Srbiji:

  1. Nadležnost osnovnog suda,
  2. Nadležnost višeg suda,
  3. Nadležnost apelacionog suda,
  4. Nadležnost privrednog suda,
  5. Nadležnost Privrednog apelacionog suda,
  6. Nadležnost prekršajnog suda,
  7. Nadležnost Prekršajnog apelacionog suda,
  8. Nadležnost Upravnog suda,
  9. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda.

  1. Nadležnost osnovnog suda

 

Osnovni sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu: za krivične stvari, građanske stvari, i za radne sporove. Za krivične stvari: učinjena krivična dela za koje je predviđena glavna kazna novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina. Za građanske stvari, koje obuhvataju građanski, izvršni i vanparnični postupci. Dok, za radne sporove osnovni sud ima stvarnu nadležnost povodom zasnivanja, već postojanja ili pak prestanka radnog odnosa, sva prava i obaveze iz radnog odnosa.

Osnovni sudovi su funkcionalno nadležni da sude u prvom stepenu: oko odlučivanja prihvatanje molbe za prestanak mere beznednosti, pružanje pravne pomoći građanima.

  1. Nadležnost višeg suda

Viši sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu za: krivične stvari, građanske stvari, upravne stvari, i za radne sporove. Za krivične stvari: učinjena krivična dela za koja je glavna kazna predviđena predviđena kazna zatvora preko deset godina, i učinjena krivična dela za koje je predviđena blaža kazna ali su raspoređena u nadležnost viših sudova. Za građanske stvari: svi sporovi vezani za osporavanja ili utvrđivanje očinstva ili materinstva, sporovi o autorskim i srodnim pravima, zaštit pronalazaka, uzoraka, modela i žigova. Za upravne stvari: svi sporovi vezani sa matičnim evidencijama. Za radne sporove, Viši sudoi su nadležni da sud zbog štrajka, kolektivnih ugovora i obaveznog socijalnog osiguranja.

Viši sudovi su funkcionalno nadležni da sude u prvom stepene: odlučuju o molbi za prestanaka mere bezbednosti, izvršavaju krivičnu presudu inostranog suda, odlučuju o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, odlučuju o zabrani rasturanja štampe I širenja informacija sredstvima javnog informisanja.[4]

  1. Nadležnost apelacionog suda

Apelacioni sud ima nadležnost da odlučuje u drugom stepenu: o žalbama i o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja.[5]

  1. Nadležnost privrednog suda

Privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu: u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, sporovima o autorskim i srodnim pravima, sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjima vodoma i sudi druge sporove određene zakonom.

Privredni sudovi su funkcionalno nadležni da sude u prvom stepenu: i vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, vodi postupak stečaja i reorganizacije, I vrši druge poslove određene zakonom.

  1. Nadležnost Privrednog apelacionog suda

Privredni apelacioni sud ima nadležnost da odlučuje u drugom stepenu: o žalbama na odluke privrednih sudova, i o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova.

  1. Nadležnost prekršajnog suda

Prekršajni sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu: ako nije nadležan organ uprave, i odlučuje o žalbama na odluke prekršajnog postupka donetog u organe uprave.

  1. Nadležnost Prekršajnog apelacionog suda

Prekršajni apelacioni sud je nadležan da odlučuje u drugom stepenu: o žalbama na odluke prekršajnih sudova, i o sukuovu prenošenja mesne nadležnosti prekršajnih sudova.

  1. Nadležnost Upravnog suda

Upravni sud je stvarno nadležan da sudi u prvom stepenu: u upravnim sporovima.[6]

  1. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda

Vrhovni kasacioni sud je nadležan da odlučuje u drugom stepenu: u suđenju, i izvan suđenja. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda u suđenju odlučuje o vanrednim pravim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, i odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova. Izvan suđenja, Vrhovni kasacioni sud ima nadležnost da imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, i da utvrđuje načelne pravne stavove, zbog jedinstvene sudske primene prava.[7]


Izvori:

Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 24, 29, 30, 31)

„Sudsko pravo“, dr Sreto Nogo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010. godine, 93, 96 strana.

http://arhiva.mpravde.gov.rs/lt/articles/pravosudje/atlas-pravosudja-republike-srbije/nadleznost-sudova.html , pristup sajtu 14.06.2017. i 15.06.2017. godine

[1] „Sudsko pravo“, dr Sreto Nogo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010. godine, 93 str.

[2] http://arhiva.mpravde.gov.rs/lt/articles/pravosudje/atlas-pravosudja-republike-srbije/nadleznost-sudova.html , pristup sajtu 14.06.2017. godine

[3] „Sudsko pravo“, dr Sreto Nogo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010. godine, 96 str.

[4] http://arhiva.mpravde.gov.rs/lt/articles/pravosudje/atlas-pravosudja-republike-srbije/nadleznost-sudova.html, pristup sajtu 15.06.2017. godine

[5] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 24).

[6] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 29).

[7] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 30-31).


Autor teksta: Jelica Kusmuk.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jelica Kusmuk.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.