Porodično pravoPravni blog

Merodavno pravo za materijalne uslove zakljucenja braka i formu braka sa elementom inostranosti

Prema Porodičnom zakonu RS (“Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011-dr.zakon i 6/2015), brak se definiše kao  zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.

Okolnosti koje daju povoda za sukob zakona kod brakova sa elementom inostranosti su razlike u nacionalnim pravima, različite koncepcije braka, različito državljanstvo ili domicil verenice ili verenika. Što se tiče punovažnog nastanka braka, država propisuje uslove kako materijalne, tako i formalne, koji imaju za cilj da eliminišu one brakove koji ne odgovaraju shvatanjima konkretne zajednice. Zakonodavstva raznih država propisuju različite materijalne uslove za sklapanje braka. Osnovne razlike između zakonodavstava se ogledaju u samoj definiciji braka, da li se on smatra za monogamnu zajednicu, koji je uzrast neophodan da bi se brak mogao sklopiti, da li duševna bolest predstavlja apsolutnu smetnju za sklapanje braka, koji stepen bračnog srodstva bi predstavljao bračnu smetnju.

U međunarodnom privatnom pravu pored direktnog načina regulisanja putem međunarodnih propisa i untrašnjih propisa postoji i indirektno, koliziono, posredno  regulisanje privatno-pravnih odnosa sa elementom inostranosti putem kolizionih normi, koje posredno određuju pravila ponašanja, tj. biraju merodavno pravo koje će postaviti pravilo pnašanja. Koliziona norma se može definisati kao pravna norma koja upućuje da se na jedan odnos sa stranim elementom primeni domaće ili strano pravo. U kolizionoj normi u članu 32, stav 1, Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja,( “Sl.list SFRJ”, br. 43/82 i 72/82- ispr., “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl.glasnik RS”, br. 46/2006-dr. Zakon), stoji da je u pogledu materijalnih uslova za zaključenje braka merodavno za svako lice, pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja u brak. Merodavnošću zakona državljanstva oba bračna partnera kumulativno, zakonodavac je omogućio izbegavanje šepajućih brakova- matrimonia claudicans, tj. onih koji bi bili važeći u jednoj državi, a drugoj ne bi bili važeći. Zakonodavac se odlučio, dakle za distibutivnu kumulaciju tako što je predvideo merodavnost  zakona državljanstva oba bračna partnera, tj. svaki od budućih partnera treba da ispuni samo uslove koji su predviđeni pravom sopstvenog državljanstva. U pravima drugih država postoji  i obična kumulacija i tada su oba supružnika dužna da ispune svaki uslov iz oba merodavna prava da bi brak bio punovažan.

Primer

Pred nadležnim organom neke zemlje brak žele da sklope verenica iz države x koja je duševno bolesna i verenik iz države y koji nije duševno bolestan. Koliziona norma te države recimo kaže da se na sklapanje braka primenjuje distributivna kumulacija, tj. da verenik i verenica treba da ispune samo uslove koji su predviđeni pravom njihovog državljanstva. Prema pravu države x to što je verenica duševno bolesna neće uticati na punovažnost  braka, jer po pravu njenog državljanstva ta činjenica ne predstvlja smetnju za sklapanje braka, dok po pravu države y to jeste smetnja za sklapanje braka,a verenik koji je državljanin države y nije duševno bolestan, ali to neće biti relevantno, jer je u pravu te zemlje pred čijim nadležnim organom se brak zaključuje prihvaćena distributivna kumulacija i brak bi bio sklopljen.

U članu 32, stav dva, Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, predviđena su tri uslova koja ne smeju postojati na strani oba supružnika, pa čak iako oni nisu relevntni u pravima država čiji su državljani, ako žele da sklope brak pred nadležnim organom naše države. Ti uslovi su sledeći:1) nepostojanje ranijeg braka, 2) srodstvo i 3) nesposobnost za rasuđivanje. Ukoliko jedan od ova tri uslova postoje na strani jednog od lica koje želi da zaključi brak pred nadležnim organom RS, pa čak i ako postoje uslovi za zaključenje braka po pravu države čiji je to lice državljanin, ne bi se moglo dozvoliti sklapanje braka, jer bi se to smatralo povredom našeg javnog poretka, a on obuhvata samo one norme koje štite najosnovnije vrednosti našeg poretka. U našem pozitivnom porodičnom pravu postojanje ranijeg braka, srodstvo, odnos starateljstva, istopolnost,nesposobnost za rasuđivanje imaju za posledicu apsolutnu ništavost braka.

Prilikom sklapanja braka pred nadležnim organom naše države strani verenik je dužan da podnese sertifikat nulla ostae, a to predstavlja javnu ispravu kojom se dokazuje da prema nacionalnom pravu verenika ne postoje bračne smetnje za zaključenje braka.

Što se tiče forme braka prema Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u članu 33, prihvaćeno je pravilo da se brak zaključuje u formi koju propisuje pravo države u kojoj se brak zaključuje (lex loci celebrationis-pravo mesta svečanosti). Pravilo se odnosi  kako na slučajeve u kojima lice domaćeg državljanstva zaključuje brak sa licem stranog državljanstva, pa i za slučajeve u kojima se brak zaključuje između dvoje ljudi koji imaju isto ili različito državljanstvo. Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ne sadrži nikakav izuzetak koji bi se odnosio na formu braka koji se zaključuje između lica stranog državljanstva. Koliziona norma u članu 33, Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, pored toga što određuje merodavno pravo za formu brakova koji će biti zaključivani pred domaćim sudovima, po ovoj odredbi se određuje merodavno pravo i za priznanje brakova koje su zaključili u inostranstvu domaći državljani ili stranci. Time je dato priznanje punovažnosti maksime „brak punovažan u mestu zaključenja, punovažan je svuda“. Posledica toga je da će dvoje državljana Srbije sa prebivalištem u Srbiji moći da zaključe brak u verskoj formi u inostranstvu, koji će biti priznat u Srbiji kao punovažan ukoliko je punovažan po pravu mesta u kome je zaključen. Priznanje takvog braka, zaključenog u inostranstvu između dvoje državljana Srbije sa prebivalištem u Srbiji, biće sprovedeno na osnovu izvoda iz strane matične knjige venčanih i sastoji se u priznanju dokazne snage stranih javnih isprava. Priznanje inostranog braka državljana Srbije moglo bi se odbiti samo pod jednim uslovom – ukoliko bi pravo koje je bilo primenjeno prilikom zaključenja tog braka u konkretnoj formi bilo u suprotnosti sa javnim poretkom Srbije.


Literatura i izvori

Porodični zakon, “Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011-dr.zakon i 6/2015;

http://www.paragraf.rs/propisi/porodicni_zakon.html

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, “Sl.list SFRJ”, br. 43/82 i 72/82- ispr., “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl.glasnik RS”, br. 46/2006-dr. zakon;

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_resavanju_sukoba_zakona_sa_propisima_drugih_zemalja.html

Varadi, T., Bernadet B., Knežević G. i Vladimir P. (2012), Međunarodno privatno pravo, četrnaesto izdanje, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Knežević G. i Vladimir P. (2014), Međunarodno privatno pravo, priručnik za polaganje pravosudnog ispita, četvrto izdanje, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Marković-Bajalović D. (2014), Međunarodno privatno pravo, priručnik za polaganje pravosudnog ispita, peto dopunjeno izdanje, Beograd, Projuris d.o.o., Beograd.


AUTOR TEKSTA: Dubravka Savić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dubravka Savić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.