Međunarodna litispendencija

Po Zakonu o parničnom postupku,(„Sl. Glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-odluka US, 74/2013-odluka US i 55/2014) parnica počinje da teče kada sud dostavi tužbu tuženom na odgovor. Litispendencija znači da je parnica počela da teče. Od trenutka kada je tužba dostavljena tuženom na odgovor, nastupa zabrana dvostruke litispendencije, odnosno zabranjeno je podnošenje tužbe između istih pravnih stranaka u istoj pravnoj stvari u okviru istog pravosuđa. Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlučivanje u okviru jednog pravnog sistema. Kako bi se ostvarila unutrašnja harmonija odlučivanja, isključena je mogućnost da istovremeno pred dva različita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora čiji ishod bi mogao biti različit. Litispendencija može prestati, između ostalih, i na jedan od sledećih načina: 1) nastupanjem pravnosnažnosti meritorne odluke, uključujući i sudsko poravnanje; 2) pravnosnažnošću rešenja o odbacivanju tužbe; 3) povlačenjem tužbe. Kada jedan sud donese pravnosnažnu odluku ona je pravnosnažna, tj. res iudicata na području celog pravosuđa. Ukoliko su na području istog pravosuđa donete dve pravnosnažne odluke u istoj pravnoj stvari, one se automatski isključuju. Ipak, važeći Zakon o parničnom postupku prestaje smatrati povredu pravila o zabrani dvostruke litispendencije apsolutno bitnom povredom odredaba postupka.

Najčešći oblik međunarodne sudske nadležnosti je konkurentna (elektivna) nadležnost. Konkurentna nadležnost znači da mogućnost obraćanja sudovima Republike Srbije ne isključuje, u načelu, mogućnost da se stranke u istom sporu obrate i sudu u nekoj stranoj državi. Može se reći da su u međunarodnom građanskom procesnom pravu mnogo češći pozitivni sukobi nadležnosti. Upravo zbog postojanja konkurencije nadležnosti, sudovi više država mogu da se oglase direktno međunarodno nadležnim u istoj pravnoj stvari. Na međunarodnom planu postoji takođe, zabrana dvostruke litispendencije, tj. zabrana vođenja paralelnih postupaka između istih pravnih stranaka u istoj pravnoj stvari. Kao i u slučaju unutrašnje litispendencije, za dvostruku litispendenciju sud uvek saznaje po prigovoru stranke, a to znači da sud nje dužan niti može da pazi po službenoj dužnosti, tj. ex officio da li već teče postupak u stranoj državi između istih pravnih stranaka i u istoj pravnoj strani. Odlučujuća je intervencija stranke i njen zahtev da bi se prekinula parnica koja već teče u domaćoj zemlji.

Da bi stranka izdejstvovala prekid postuka svojim zahtevom moraju se steći sledeći uslovi:
1) da postoji ista pravna stvar;
2) da je vremenski postupak prvo počeo da teče pred inostranim sudom;
3) da ne postoji isključiva nadležnost suda u Republici Srbiji;

4) da postoji reciprocitet(uzajamnost) između Republike Srbije i države u kojoj postupak već teče, tj. da li i sudovi strane države u kojoj je parnica ranije započeta uvažavaju zabranu dvostruke litispendencije i u situaciji kada je parnica ranije počela da teče u Republici Srbiji.

Ukoliko postoje navedeni uslovi, sud je dužan da prekine postupak po zahtevu stranke.Taj zahtev, uglavnom, podnosi tužilac. Bitno je istaći da se ceni po merodavnom stranom procesnom pravu, da li je i kada nastupila litispendencija u inostranstvu, a za određenje toka parnice u Republici Srbiji važi lex fori, tj. pravo Republike Srbije. Može se reći da je prećutan uslov za prekid postupka pred sudom u Republici Srbiji i pozitivna ocena u vezi sa mogućnošću priznanja i izvršenja strane sudske odluke u Republici Srbiji. Opravdano je prekinuti parnicu pred sudom u RS, ako nije isključena mogućnost da se strana sudska odluka prizna pred našim sudom.Strana odluka mora proći proveru u postupku egzekvature, tj.priznanja. U trenutku kada se ispituje zahtev stranke da se prekine postupak u domaćoj zemlji, sadržina strane sudske odluke je nepoznata. U tom slučaju,domaći sud će moći da ispituje samo sledeće: 1) da li postoji isključiva nadležnost domaćeg suda,koja ako postoji sprečava uvažavanje prigovora zabrane dvostruke litispendencije; 2) da li postoji uzajamnost tj. reciprocitet u vezi sa priznanjem i izvršenjem stranih sudskih odluka; 3) da li je tuženom uredno dostavljena tužba; 4) da li u Republici Srbiji već postoji doneta pravnosnažna odluka ili već priznata odluka suda ili organa treće države u istoj pravnoj stvari.

Prigovor zabrane dvostruke litispendencije, tj. zabrane vođenja paralelnih postupaka između istih pravnih stranaka u istoj pravnoj stvari, pred domaćim i stranim sudom istovremeno prema gore navedenim uslovima, mogao bi se uložiti najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, pre upuštanja u meritum, a ako se tako ne učini ima se smatrati da se stranka odrekla prava da traži prekid. Ipak, ukoliko je stranka za postojanje strane litispendencije saznala kasnije, u toku postupka moglo bi se odlučivati da joj se da šansa da traži prekid čim je saznala za litispendenciju. Prekid postupka nastupa u trenutku donošenja rešenja o prekidu, koje je konstitutivno. Ukoliko je pred stranim sudom u toku parnica koja je od prejudicijelnog značaja za srpski postupak, srpski sud bi mogao prekinuti postupak.


Literatura i izvori:

Jakšić, A. (2008), Međunarodno privatno pravo, Beograd, DJB Diagonale Beograd
Varadi, T., Bernadet B., Knežević G. i Vladimir P. (2012), Međunarodno privatno pravo, četrnaesto izdanje, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, “Sl.list SFRJ”, br. 43/82 i 72/82- ispr., “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl.glasnik RS”, br. 46/2006-dr. zakon
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_resavanju_sukoba_zakona_sa_propisima_drugih_zemalja.html
Jakšić, A. (2013), Građansko procesno pravo, šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Keča, R. i Marko K. (2016), Priručnik za polaganje pravosudnog ispita, jedanaesto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, JP „Službeni glasnik“
Zakon o parničnom postupku, „Sl. Glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-odluka US, 74/2013-odluka US i 55/2014

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_parnicnom_postupku.html

Autor teksta:
[amo_member id=”5897″ item-width=”250″ align=”left” item-margin=”20″ full-width=”yes” panel=”right”]


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Prav(n)e stvari na prav(n)om mestu, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dubravka Savić.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.