Pravni blog

KRIVIČNO DELO

Opšte odredbe o krivičnom delu (od člana 14. do člana 29., Krivičnog zakonika):
  1. Krivično delo,
  2. Izvršenje krivičnog dela nečinjenjem,
  3. Vreme izvršenja krivičnog dela,
  4. Mesto izvršenja krivičnog dela,
  5. Delo malog značaja,
  6. Nužna odbrana,
  7. Krajnja nužda,
  8. Sila i pretnja,
  9. Krivica,
  10. Neuračunljivost,
  11. Skrivljena neuračunljivost,
  12. Umišljaj,
  13. Nehat,
  14. Odgovornost za težu posledicu,
  15. Stvarna zabluda i
  16. Pravna zabluda.[1]

  1. Krivično delo je isključivo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo. To je delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
  2. Izvršenje krivičnog dela nečinjenjem je krivično delo nastalo propuštanjem da se preduzme određeno činjenje.
  3. Vreme izvršenja krivičnog dela je vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi. Takođe, saučesnik je lice koje krivično delo učinio u vreme kad je radio ili bio dužan da radi.
  4. Mesto izvršenja krivičnog dela je mesto gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi. Takođe, i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica dela.
  5. Delo malog značaja, nastaje ako stepen krivice nije visok. Ukoliko su štetne posledice odsutne ili neznatne delo se smatra delom malog značaja. Jer, opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivičnih sankcija.
  6. Nužna odbrana je ona odbrana kojom je učinilac zaštitio sebe ili drugo lice od trećeg lica. Nužna odbrana ne spada u krivična dela, ako je delo učinjeno u nužnoj odbrani. U slučaju, kada lice prekorači granice nužne odbrane, kazna se može ublažiti. Lice koje je usled jakog inteziteta telesne razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se u tom slučaju to lice i oslobiti od kazne.
  7. Krajnja nužda je ona odbrana, kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra dugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na bilo koji drugi način nije mogla otkloniti. Lice koje je učinilo delo iz krajnje nužde, bitno je da učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Takođe, kao i kod nužne odbrane, ako je lice prekoračilo granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Lice se može i osloboditi od kazne, ako je prekoračilo granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima.
  8. Sila i pretnja – Ako je lice učinilo delo pod dejstvom neodoljive sile, to nije krivično delo. U slučaju kada je lice učinilo krivično delo pod dejstvom sile koja nije neodoljiva, ili pod uticajem pretnje, učiniocu se može kazna ublažiti.
  9. Krivica postoji kod lica koje je učinilo krivično delo, u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, a u istom momentu je bio svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegvo delo zabranjeno.
  10. Neurančuljivost – Nije krivično delo ono delo koje lice učinilo u stanju neurančuljivosti.[2] Lice je neurančuljivo, kada nije mogao da shvati značaj svog dela ili ako usled sopstvene duševne bolesti, privreme duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja, ili usled drugih težih duševnih poremećenosti nije mogao da upravlja svojim postupcima. Ako učinilac ima sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima može se usled bitne smanjene urančuljivosti ublažiti kazna.
  11. Skrivljena neurančuljivost je zastupljena kod lica koje je učinilo krivično delo upotrebom alkohola, droga ili usled drugog načina kojim je dovelo sebe u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima. Ovo učinjeno delo utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.
  12. Umišljaj je krivično delo koje je nastalo, kad je lice bilo svesno svog učinjenog dela i kad je htelo njegovo izvršenje ili u slučaju kad je učinilac bio svestan da može učiniti to delo pa je na to dobrovoljno pristao.
  13. Nehat – Lice je učinilo krivično delo iz nehata kad je bio svestan da svojom radnjom može da učini krivično delo, ali je olako držao do toga da neće doći, i da može sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo iako prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno bilo je očigledno da prema svojim ličnim svojstvima treba da bude dužan da zna i da bude svestan te mogućnosti da može učiniti krivično delo.
  14. Odogovornost za težu posledicu nastaje kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to učinjeno delo propisuje težu kaznu. Navedena kazna se može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupio iz nehata i sa umišljajem.
  15. Stvarna zabluda je neotklonjiva ako lice koje učinilo krivično delo nije bilo dužno i nije moglo da na bilo koji način izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koje predstavlja obeležje krivičnog dela. Nije krivično delo ono delo kad je učinilac učinio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.[3]
  16. Pravna zabluda je neotklonjiva ako lice koje je učinilo krivično delo nije bilo dužno i nije moglo da zna da je njegovo učinjeno delo zabranjeno. Nije krivično delo ono delo koje je lice radnju učinilo u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Lice koje nije znalo da je delo koje je učinio zabranjeno, a to je bio dužan i mogao je da zna, usled te mogućnosti kazna se može ublažiti.

Izvor: Krivični zakonik (“Sl. Glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016.
[1] Krivični zakonik (“Sl. Glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)
[2] Član 23, Krivičnog zakonika (“Sl. Glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)
[3] Član 28, Krivičnog zakonika (“Sl. Glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)


Autor teksta:

Jelica Kusmuk, Bachelor of Laws

Jelica Kusmuk, Bachelor of Laws

Law blogger

BIO

Jelica Kusmuk je rođena 1990. godine u Kotoru. Diplomirala 2017.godine na Pravnom fakultetu Univerziteta „Džon Nezbit“ u Beogradu.
U septembru 2017. godine započinje svoj pripravnički staž u advokatskoj kancelariji Arsić. Član je Advokatske komore Beograda.
Objavlila je dva rada u Zborniku radova Nova naučna edukativna misao, Nomotehničkog centra Beograd:
– Jelica Kusmuk, Dokazna sredstva u parničnom postupku, Zbornika Nova naučna edukativna misao 02/2017, ISSN 2334-8631, izdavač, Udruženje Nomotehnički Centar Beograd, na stranicama od 10 do 14.
– Jelica Kusmuk, Krivično delo nedavanje izdržavanja (alimentacije), Zbornik Nova naučna edukativna misao 05/2017, ISSN 2334-8631, izdavač, Udruženje Nomotehnički Centar Beograd, na stranicama od 15 do 17.

BLOG

Otmica je krivično delo, koje je uvedeno u naše krivično zakonodavstvo tek 1977. godine.[1] Do tada, otmica je kvalifikovana pod ...
[...]
Opšte odredbe o krivičnom delu (od člana 14. do člana 29., Krivičnog zakonika): Krivično delo, Izvršenje krivičnog dela nečinjenjem, Vreme ...
[...]
Nematerijalna šteta prouzrokuje se nanošenjem fizičkog ili psihičkog bola ili straha prema drugoj osobi. Dakle, oštećena osoba je pretrpela fizički ...
[...]
Visokotehnološki (sajber) kriminal obuhvata krivična dela nastala prilikom izvršenja nad objektom ili korišćenjem objekta kao sredstvo za izvršenje krivičnog dela ...
[...]
Prema Krivičnom zakoniku[1], krivično delo nedavanje izdržavanja, spada u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice. Prema članu 195, Krivičnog ...
[...]
Postoji pet slučajeva za ostvarivanje prava, kojim se stiče penzija:  Prvi slučaj starosti – sticanje prava na starosnu penziju ...
[...]
Datum i mesto nastanka prvih sudova u Srbiji su sporni. Postoje dve tvrdnje istoričara i pravnika oko nastanka suda. Jedna ...
[...]
Svaka država ima svoju sudsku vlast tj. pravosuđe, kojom se rešavaju sporni predmeti nekog učinjenog krivičnog dela od strane sugrađanina ...
[...]
Ono što je nezaobilazno u svakoj raspravi u parničnom postupku u sudu su dokazna sredstva. Dokazna sredstva ili dokazi se ...
[...]
Sudska nadležnost je utvrđena ustavom i zakonom. Postoji a) objektivna i b) subjektivna sudska nadležnost. Objektivna nadležnost obuhvata delokrug poslova ...
[...]


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jelica Kusmuk.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.