Pravni blog

KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

“Svaki pacijent je potencijalni tužilac.“ U grupu krivičnih dela protiv zdravlja ljudi spadaju sl. krivična dela: 1) neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga; 2) neovlašćeno držanje opojnih droga; 3)omogućavanje uživanja opojnih droga; 4) nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije; 5)prenošenje zarazne bolesti; 6)prenošenje infekcije HIV virusom; 7)nesavesno pružanje lekarske pomoći; 8)protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka; 9)neukazivanje lekarske pomoći; 10)nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo; 11)nesavesno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova; 12)proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda; 13) nesavesno vršenje pregleda životnih namirnica; 14)zagađivanje vode za piće i životnih namirnica; 15)teška dela protiv zdravlja ljudi. Krivična dela koja spadaju u grupu k.dela protiv zdravlja ljudi osim zaštitnog objekta, može se reći da nemaju drugih zajedničkih karakteristika. Neka od k.dela može izvršiti samo lice sa odr.svojstvom(lekar), a neka može izvršiti bilo koje lice.
 1.
Krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći
Pojam lekarske greške pravnici i medicinari tumače različito. U pravnoj teoriji i praksi se pod pojmom lekarske greške podrazumeva „lečenje koje se ne obavlja lege artis“, dok se u medicinskoj literaturi isti pojam tumači kao „stručna zabluda bez elemenata nesavesnosti“. To shvatanje podrazumeva da je lekar primenio sve što je u konkretnom slučaju bilo u okviru njegovih subjektivnih i postojećih objektivnih  mogućnosti, ali da je ipak došlo do greške.
Uzroci lekarskih grešaka (prema navedenom medicinskom shvatanju tog pojma) mogu biti:1)Nejasna klinička slika i atipični simptomi i znaci povrede; 2)Nedostupnost izvesnih tehničkih pomagala; 3)Ograničeno znanje lekara. Ispoljeno “neznanje mora da bude očigledno” i to u odnosu na predviđeni nivo znanja za konkretnu lekarsku delatnost, da bi se moglo govoriti o nesavesnom pružanju lekarske pomoći, a ne o lekarskoj grešci. Koliki je to predviđeni nivo znanja za konkretnu lekarsku delatnost i kako ga stalno podizati posebno je pitanje u medicinskoj nauci.
Pod pojmom nesrećan slučajsmatraju se one situacije u kojima su nepovoljne posledice u toku pružanja lekarske pomoći nastupile usled nekih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, pri čemu je lekar primenio sve što je u njegovoj moći, tj. sve neophodne mere predviđene savremenom medicinskom naukom i praksom kako bi sprečio nastajanje tih posledica i njihovo štetno dejstvo na zdravlje pacijenta. Faktori koji mogu dovesti do nesrećnog slučaja mogu biti objektivnog karaktera (npr. nestajanje električne energije) ili mogu poticati od pacijenta (tzv. lična svojstva ili naročita stanja organizma). U ovakim slučajevima se smatra da subjektivna odgovornost lekara ne postoji. Kao tipičan primer za nesrećan slučaj se u medicinskoj literaturi navodi nagla pojava alergijskih reakcija na lekove ili dr.supstance (npr. jodna kontrastna sredstva koja se primenjuju za rendgensko snimanje bubrega i mokraćnih puteva). Ovo krivično delo je precizirano u članu 251. Krivičnog Zakonika(,“Sl. glasnik RS“, br.85 /2005, 88/2005- ispr. 107/2005-ispr. 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016). Izvršilac ovog krivičnog dela može biti lekar, kao i svi drugi zdravstveni radnici i u tome je razlika između prvog i drugog osnovnog oblika ovog krivičnog dela. Radnja izvršenja prvog osnovnog oblika je postavljena alternativno. Ona postoji kada lekar pri pružanju lekarske pomoći: 1)primeni očigledno nepodobno sredstvo; 2)primeni očigledno nepodoban način lečenja; 3)ne primeni odgovarajuće higijenske mere; 4) ili uopšte nesavesno postupa.Vrlo je bitno istaći da ona moraju biti preduzeta u toku pružanja lekarske pomoći, tj. lečenja, koje obuhvata postavljanje dijagnoze i određivanje i primenu terapije.
U medicinskoj literaturi su pod pojmom “sredstvo lečenja” obuhvaćena sva “sredstva koja se unose u organizam ili stavljaju na telo radi postavljanja dijagnoze ili lečenja ili iz preventivnih razloga”. Pod očigledno nepodobnim sredstvom lečenja se podrazumeva ono sredstvo koje prema pravilima lekarske struke nije predviđeno za lečenje odr. bolesti i koje može imati štetno dejstvo umesto lečenja. Ukoliko je pacijentu ono dato za lečenje neke bolesti, ali kod njega postoji još neka bolest koju pogoršava uzimanje tog sredstva, nepodobnost postoji ako efekti kontraindikovanosti provlađuju nad efektom indikovanosti. Ovde mora postojati veoma visok stepen nepodobnosti, zato se i koristi reč „očigledno“, jer se radi o upadljivoj grešci lekara koja grubo krši pravila medicinske nauke i struke.
 U medicinskoj praksi se očigledno nepodobnim sredstvom lečenja može smatrati npr. davanje transfuzije krvi neodgovarajuće krvne grupe. U medicinskoj literaturi “Način lečenja” predstavlja metod koji se primenjuje u dijagnostici i lečenju.I ovde, takođe, mora postojati visok stepen nepodobnosti načina lečenja. U medicinskoj praksi se kao primer za očigledno nepodoban način lečenja  navodi odluka da se pacijent kod kojeg je dijagnostikovan rascep slezine sa izlivom krvi u trbušnu duplju ne tretira hirurški, odn. vršenjem splenektomije,tj.hiruškog odstranjenja slezine.
U medicinskoj literaturi se pod primenom očigledno nepodobnog sredstva ili očigledno nepodobnog načina lečenja podrazumeva sve ono što u delatnosti lekara očigledno odn. drastično odstupa od važećih, opšteprihvaćenih principa medicinske nauke i prakse, odn. ono što predstavlja upadljivu grešku koja izlazi iz okvira medicinske tolerancije.
U medicinskoj literaturi se pod očigledno nepodobnim načinom lečenja može se smatrati i dijagnostički ili terapijski postupak koji je adekvatno indikovan, ali izveden na očigledno nepodoban odn.pogrešan način.
Treći oblik radnje izvršenja je neprimenjivanje odgovarajućih higijenskih mera. U medicinskoj literaturi se pod neprimenjivanjem odgovarajućih higijenskih mera kao oblikom  nesavesnog postupanja može smatrati npr. neadekvatna priprema hirurga i/ili operativnog polja, koja nije u skladu sa savremenim principima asepse i antisepse u hirurgiji. Ovaj oblik radnje izvršenja može se javiti i kao radnja izvršenja kod oblika ovog k.dela predviđenog u stavu 2, jer dužnost pridržavanja i sprovođenja higijenskih mera postoji i kod dr. zdravstvenih radnika, tako da se oni, u konkretnom sl. mogu i oni javiti kao saizvršioci, pored lekara.
Četvrti oblik radnje izvršenja je propisan formulacijom „ili uopšte nesavesno postupa“. Pod tim se obično podrazumeva neprimenjivanje očigledno podobnog sredstva ili načina lečenja ili opšta nesavesnost koja nije specifična samo za postupak lečenja. U medicinskoj praksi jedan od mogućih oblika nesavesnog postupanja je i neadekvatno vođenje medicinske dokumentacije.Posledica krivičnog dela iz stava 1.  je pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, koje mora biti prouzrokovano jednim od navedenih oblika radnje izvršenja. Drugi osnovni oblik ovog k.dela razlikuje se u odn. na prvi osn. oblik ovog k.dela samo po izvršiocu, a to može biti bilo koji zdravstveni radnik, tj. lice koje obavlja odr.poslove u oblsti pružanja medicinske pomoći  ili u oblasti neke dr. zdravstvene delatnosti, a nije lekar. Za postojanje radnje izvršenja, to lice mora očigledno nesavesno postupati, što mora imati za posledicu pogoršanje zdrav.stanja nekog lica.Ovo krivično delo ima i nehatni oblik u odnosu na prva dva oblika, koji se razlikuje u pogledu krivice i za koji je predviđena blaža kazna. Moguć je svesni a i nesvesni nehat.Vrlo je važno ustanoviti postojanje uzročne veze između nesavesnog lečenja i nastale štetne posledice.Mora se utvrditi da je lekar postupao u lečenju prema važećim principima savremene medicinske nauke i prakse, a u skladu sa osobenostima konkretnog slučaja, te da je  izvršio sve predviđene procedure neophodne za pružanje lekarske pomoći i sprečavanje nastupanja posledica štetnih po zdravlje i život pacijenta,a to podrazumeva : uzimanje anamneze; vršenje kompletnog fizikalnog pregleda i svih dr. potrebnih dijagnostičkih procedura.U čl. 259 (teška dela protiv zdravlja ljudi)predviđeno je teže kažnjavanje lekara u slučajevima u kojima je nesavesno lečenje uzrokovalo nastanak ozbiljnih posledica u vidu teške telesne povrede, teškog narušenja zdravlja ili smrti pacijenta.
Krivično delo neukazivanja lekarske pomoći
Ovo krivično delo ima osnovni oblik i dva kvalifikovana oblika. Izvršilac ovog krivičnog dela je isključivo lekar i to onaj koji odbije da ukaže lekarsku pomoć, bilo tako što je direktno odbio to da učini ili tako što je prikrio svoj identitet,tj. posao kojim se bavi. Radnja izvršenja osnovnog oblika se sastoji u odbijanju pružanja lekarske pomoći od strane lekara licu kome je ta pomoć neophodna i koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja.
PRIMER
Lekar nije pružio pomoć povređenoj osobi uz obrazloženje da ustanova u kojoj radi nije trenutno dežurna,tj. nadležna da prima pacijente.
Za razliku od k.dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći, u ovom sl. nije neophodno nastajanje štetne posledice.Izvršilac će biti kažnjen i ukoliko lice kome nije pružena lekarska pomoć preživi bez ikakvih štetnih posledica po zdravlje. U stavu 2.i 3. čl. 253.Krivičnog Zakonika regulisano je teže kažnjavanje lekara ukoliko usled neukazivanja lekarske pomoći nastanu štetne posledice u vidu teške telesne povrede, teškog narušenja zdravlja odn. smrtnog ishoda lica kome nije ukazana pomoć. U čl.127. Krivičnog Zakonika je regulisano krivično delo nepružanja lekarske pomoći i navodi se krivična odgovornost dr.osoba, koji nisu lekari, za nepružanje pomoći licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život. Ova lica imaju obavezu pružanja pomoći samo ukoliko je to moglo da se učini bez opasnosti za sebe ili drugog. Lekar u svim situacijama ima dužnost da pregleda osobu i da se uveri u to kakvo je njeno trenutno zdravstveno stanje, pa u slučaju da je ustanovio postojanje neposredne opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja, on je dužan da pruži lekarsku pomoć u skladu sa onim mogućnostima kojima trenutno u konkretnoj situaciji raspolaže. U pravnoj literaturi i praksi preovlađuje stav da ovo krivično delo treba da se odnosi na lekare koji su osim završenog Medicinskog fakulteta obavljali ili obavljaju lekarsku praksu, jer pomoć treba da bude realna u odnosu na konkretan slučaj.

IZVORI I LITERATURA:
Stojanović, Z. i Delić, N. (2017), krivično pravo: posebni deo, četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, Pravna knjiga
Krivični zakonik,“Sl. glasnik RS“, br.85 /2005, 88/2005- ispr. 107/2005-ispr. 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016
Savić S., predavanja iz pravne medicine, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/savslo/Predavanja%20Pravni%20fakultet%20.pdf


AUTOR TEKSTA: Dubravka Savić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dubravka Savić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.