Pravni blog

Korupcija u zdravstvu – od poklona do krivičnog dela

Uprkos postojanju mehanizama koji suže borbi protiv korupcije u zdravstvenom sistemu Srbije, ona je i dalje široko zastupljena i prisutna, možemo čak reći ukorenjena decenijama i godinama unazad.

Ovakav trend možemo pripisati i shvatanju koje je duboko uvreženo u svest našeg društva, a to je mišljenje ljudi da će se poklonima, protivuslugama, novčanim iznosima na neki način odužiti lekaru/ medicinskom radniku, što istovremeno predstavlja začetak ovog problema.

Definicija korupcije glasi: Korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga (Član 2 Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije), pitanja koje se postavljaju su sledeća:

Kolika je cena nečijeg zdravlja/ života?

U kom trenutku lekar odluči da je u redu izbrisati granicu lekarske etike i svesno iskoristiti težak položaj drugog lica zarad sticanja sopstvene koristi? (Što je pre svega čini nemoralnom).

“Uzroci korupcije[1]
 U literaturi se mogu naći dva osnovna pristupa objašnjavanju fenomena      korupcije:
 Koreni korupcije su u čoveku – antropološki pristup;
 Koreni korupcije su u sistemu (ekonomskom, političkom, pravnom) – društveno – ekonomski pristup”.

Takodje, u koliko se pozovemo na tri oblika korupcije videćemo da je u zdravstvu najčešće zastupljena Crna korupcija[2]. Ona se ogleda u prijemu mita, najčešće novčane naknade koja davaoca mita stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na primaoca mita tj. podmićenog. Ovde takodje mozemo videti izuzetno jaku spregu koja postoji izmedju mita i korupcije.

Primanje i davanje mita propisani su članovima 367. i 368. Krivičnog zakonika[3] Republike Srbije.

Medjutim, pitanje koje je ovom prilikom nezaobilazno je i to: Da li istovremeno lekari dobijaju naknadu srazmernu poslu koji obavljaju?

Premda je privatna praksa svoju ekspanziju doživela tek nekoliko godina unazad unoseći nove mogućnosti kako u pogledu zaposlenja lekara tako i u pogledu novog tretmana pacijenata, pored inovacija otvorila je vrata i jednom novom obliku korupcije u zdravstvu, a to je upravo slanje pacijenata iz državne u privatnu praksu.

Korupcija u zdravstvu je pre svega pojava koja neposredno pogadja čoveka kao pojedinca i koja negativno utiče na njegova lična dobra – telo i zdravlje, a samim tim i na njegov život.

Upravo korupcija jeste ta koja dovodi do nejednakog tretmana i položaja osoba različitog materijalnog  stanja.

“Suština[4] korupcije nije u količini novca koju prima korumpirani službenik, već u pogrešnom početnom principu”.

*Zdravstvena[5] zaštita gradjana RS uredjena je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti(“Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009).

Ovaj Zakon[6] pruža odgovore na mnogobrojna pitanja, a samo neka od njih su:
  • Ko ima pravo na zdravstvenu zaštitu?
  • Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti
  • Šta obuhvata zdravstvena delatnost, a šta zdravstvena služba?
  • Šta predstavlja društvenu brigu za zdravlje na teritoriji RS?

Primera radi svako lice, državljanin Republike Srbije / drugo lice koje ima boravište ili prebivalište na teritoriji RS ima, u skladu sa Zakonom pravo na zdravstvenu zaštitu, ali istovremeno to isto lice ima I obavezu –  da se stara o svom zdravlju(čuva ga) I da ga unapredjuje, kao i obavezu pomaganja drugima u postizanju istog cilja.

Kako kaže statistika svaki drugi pacijent u Republici Srbiji je spreman da lekaru(medicinskom radniku) ponudi tj. plaća odredjene zdravstvene usluge, pa makar one bile i čisto tehnične prirode. Tako se prema navodima odredjenih medija[7] za eskiviranje liste čekanja prema lekarima praktikuje korupcija.

Ministarstvo zdravlja[8] formiralo je Komisiju za borbu protiv korupcije u zdravstvu, koju čini 5 članova, medju kojima se nalaze i jedan pravnik i ekonomista. Na čelu Komisije nalazi se Vesna Dimitrijević ispred Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ciljevi ove Komisije[9] mogu se videti i kroz postulat „Nulta tolerancija prema korupciji u zdravstvu“. Izmedju ostalog komisija će kontrolisati zdravstvene ustanove u RS od kontrole lista čekanja, preko javnih nabavki medicinske opreme, lekova, sanitarnog materijala, kao i izvodjenja gradjevinskih radova u zdravstvenim ustanovama. Akcijama koje će u praksi sprovoditi ova petočlana komisija trebale bi da stanu na put još jednom vidu korupcije koji je takodje zastupljen u zdravstvu, a reč je o lekarima koji zarad odredjene koristi promovišu proizvode pojedinih farmaceutskih kuća.

„Krivične sankcije[10] i zatvorska kazna odnose se na sve učesnike, a samo za dobro i zakonito obavljen posao medicinskom radniku se može dati simbolični poklon male vrednosti“.

Izvori i literatura:

Autor teksta:

Marija Mijajlović

Marija Mijajlović

Mentor / Law blogger

BIO

Rodjena je 28. avgusta 1996. godine u Beogradu. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje završila je u Beogradu.
Veoma rano otkriva svoj talenat za pisanje i počinje da ga unapredjuje. Učestvovala je na mnogim takmičenjima u pisanju poezije i proze i prolazila zapaženo. Tokom srednje škole počinje da se interesuje za novinarstvo kojim se kratko bavila u jednoj novinarskoj školi paralelno sa srednjom školom koju je pohadjala. Pred početak studija otkriva svoju drugu ljubav- pravo. Danas studira na redovnim osnovnim studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Želja joj je da jednog dana ostvari uspeh na polju advokature.

Ljubitelj je putovanja, knjiga, pisanja, životinja, kafe.

BLOG

Uprkos postojanju mehanizama koji suže borbi protiv korupcije u zdravstvenom sistemu Srbije, ona je i dalje široko zastupljena i prisutna, ...
[...]
Zbog čega Island? Island je zemlja koja je prva počela da se bavi rodnim problemom na globalnom nivou, tačnije nivou ...
[...]
Trend odlaska naših državljana u Sjedinjene Američke Države se nastavlja i ne jenjava već neko vreme. Mnogi koji se po ...
[...]
Izmene i dopune pomenutog Zakona nastupile su 2015. godine, i to članom 86b[1] Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ...
[...]
Pravna i poslovna sposobnost, poslovi koje maloletnik može samostalno da sklapa(punovažni poslovi maloletnika), testamentarna sposobnost, oboriva pretpostavka...govorimo o pravnom položaju ...
[...]
Premda je naša „kuća“ locirana u jednom od najprometnijih delova Evrope, i da se nalazila kao okosnica najvažnijih puteva koji ...
[...]
Ko su žrtve trgovine ljudima?[1] Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge, činjenica je da žrtva trgovine ...
[...]
Koliko puta ste na televizijskim ekranima ugledali dete ili bebu koji su reklamirali određeni proizvod? Manipulacija i upotreba dece u ...
[...]
Rakija i vino, potencijal Srbije, Fruška Gora i plantaže groždja, pa tragom vinskih mušica u srpske porodične vinarije. Premda su ...
[...]
This content is password protected. To view it please enter your password below: Password: ...
[...]


PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.


*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.