Ekonomski i blog ljudskih resursa

KONCEPT OCENJIVANJA „360 STEPENI“

Pojedinačni izvori ocenjivanja poput procene rukovodilaca, mišljenja kolega ili čak suda donetog od strane eksternih ocenjivača, imaju jednu veliku manu – jednostranost. Godinama se tragalo za prihvatljivim sveobuhvatnim rešenjem, tj. sistemom koji bi objedinio ocene svih relevantnih saradnika koji imaju uvid u ponašanje pojedinca.
U skladu sa tom težnjom, uveden je koncept „360 stepeni“, po kome jedan zaposleni dobija informacije o svojim performansama iz četiri izvora – neposrednog rukovodioca, svojih podređenih, saradnika sa istog hijerarhijskog nivoa, i od samog sebe. Posebno je značajan momenat samoprocene, pri kojem se analizira iskrenost pojedinca i njegova sposobnost da realno proceni svoj rad.
Prvobitna namena koncepta odnosila se na razvoj menadžerskih sposobnosti i podsticanje menadžera da stvore realnu sliku o svojim jakim i slabim stranama. Značaj ovog koncepta se pre svega odnosi na unapređenje komunikacije između zaposlenih na različitim hijerarhijskim nivoima u organizaciji i povećanje stepena zadovoljstva potrošača. Među mnogobrojnim pozitivnim uticajima koncepta „360 stepeni“ posebno se ističe podsticanje timskog rada, ali i individualni razvoj zaposlenih.
Proces ocenjivanja počinje tako što svi koji doprinose povratnim informacijama učestvuju u konstruisanju upitnika. Od ocenjivača se očekuje da prema jasno utvrđenoj skali ocenjuju ispoljavanje određenog ponašanja pojedinca koji je predmet (pr)ocene. Samo ako je upitnik kvalitetno osmišljen i savesno popunjen, pružiće pouzdane i merodavne podatke o pojedincu.
Svaki zaposleni ima pravo na povratnu informaciju, koja mu se najčešće predstavlja u vidu dijagrama ili grafikona. Istaknuta je srednja vrednost svake grupe ocenjivača, a imena ocenjivača ostaju anonimna. Svrha povratne informacije ogleda se u podsticanju pojedinca da poboljša rezultate rada putem ličnog razvoja.
Pojedini autori naglašavaju da koncept „360 stepeni“ nikako ne treba koristiti pri određivanju zarada, već isključivo za lični i grupni razvoj zaposlenih putem obuka, kurseva i sličnih razvojnih alata i programa.
Kao i kod svakog koncepta i ovde se javljaju izvesne teškoće. Zaposleni koji su zaduženi za obradu podataka nastalih pri ocenjivanju, moraju biti osobe od poverenja. Problemi se mogu javiti ako zaposleni koji je ocenjen sazna ime kolege koji ga je negativno ocenio. Ovakve situacije su česte u malim firmama, sa manjim brojem zaposlenih, gde važi da „svi rade sve“. Ipak, i za ovu situaciju postoji rešenje – eksterno angažovanje lica koja će obraditi podatke iz upitnika i dostavite rezultate.
Ako rezultati dobijeni na osnovu upitnika ne posluže pri postavljanju ciljeva razvoja, koncept „360 stepeni“ se svodi na gubljenje vremena i negativno utiče na motivaciju. Zaposleni ne smeju da protumače rezultate kao pretnju, jer osećanje ugroženosti smanjuje produktivnost i posvećenost obavljanju radnih zadataka.


IZVORI I LITERATURA:

  1. Torington, D., Hol, L., Tejlor, S. (2004), Menadžment ljudskih resursa, peto izdanje, Beograd, Data status
  2. Petković, M., Janićijević N., Bogićević Milikić, B., Aleksić Mirić, A. (2014), Organizacija, jedanaesto izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu
  3. Bogićević Milikić, Biljana (2014), Menadžment ljudskih resursa, sedmo izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu

Autor teksta: Katarina Stanojević.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri i HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Katarina Stanojević.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.