Krivično pravoPravni blog

Izmene i dopune krivičnog zakonika

Uvod

Najnovije izmene Krivčnog zakonika, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, objavljene su u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. godine.[1]

Predmetne izmene stupaju na snagu 1. juna 2017. godine, izuzev odredaba člana 24, člana 27. i čl. 35. do 38. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. marta 2018. godine i odredaba člana 41. koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”[2].

Najnovije izmene i dopune posledica su potrebe za usaglašavanjem srpskog krivičnog zakonodavstva sa evropskim standardima i prevazilaženje nekih od problema koji se javljaju u sudskoj praksi[3]. Sa druge strane, bilo bi fer istaći da je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stanovište da je da nije bilo opsežne analize potreba pravosudne prakse i iznete su konstatacije koje dovode u sumnju opravdanost pojedinih rešenja[4].

Izmene i dopune su vršene i u Opštem i u Posebnom delu Krivičnog zakonika[5], konkretno je izmenjeno i dopunjeno 7 članova Opšteg dela i 34 člana posebnog dela, dok veću paćnju privlače promene Posebnog dela i uvođenenje novih inkriminacija.

Izmene i dopune Opšteg dela Krivičnog zakonika[6]

  1. Prostorno važenje srpskog krivičnog zakonodavstva

Izmenjen je član 7. Krivičnog zakonika[7] koji reguliše važenje krivičnog zakonodavstva Srbije za učinioce određenih krivičnih dela izvršenih u inostranstvu, i to dela iz članova  305. do 316, ča. 318. do 321 i čl.  391. do 393a koje je izvršeno prema RS ili njenom državljaninz, kao i krivično delo iz člana 241. ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac.

  1. Delo malog značaja

Da bi se ovaj institut primenio, sada je neophodno da je za delo propisana novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do tri godine, kao i da stepen krivice „nije visok“ umesto „nizak“ kako jeranije bilo propisano.

  1. Uslovni otpust

U vezi sa ispunjenosti uslova vezanih za ostvarenje svrhe kažnjavanja u pogledu osuđenog lica (član 46. stav 1. Krivičnog zakonika[8]), papotrebno je da, između ostalog, postoje okolnosti koje “ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.”

Dalje je potrebno da je za vreme izdržavanja kazne osuđeni dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe (a ne samo da je disciplinski kažnjavan).

U stavu 2. člana 46, u četvrtoj alineji, brisana je reč “bezuslovnu” (kaznu zatvora) što je ispravno, imajući u vidu da Krivični zakonik[9] i ne poznaje bezuslovnu i uslovnu zatvorsku kaznu, već samo kaznu zatvora i uslovnu osudu.

  1. Novčana kazna

U vezi sa sistemom dnevnih iznosa u odmeravanju novčane kazne, predviđeno je šire ovlašćenje suda da po slobodnoj oceni utvrđuje visinu dnevnog iznosa, tj. sud ne mora da se vezuje za dokazivanje činjenice da je učinilac vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava (član 49. stav 5.).

Kod instituta ublažavanja kazne, utvrđeno da se u slučaju da je za delo propisana novčana kazna, ona može ublažiti do jedne polovine najmanje mere propisane kazne.

  1. Ostale izmene

Brisana je odredba stava 5. člana 89b Krivičnog zakonika[10] koja predviđa sankciju za kršenje mere bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, te je, umesto toga, uvedeno novo krivično delo – kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti  koje je smešteno u novi član 340a.

Konačno, član 7. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika[11] vrši neophodna terminološka usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima[12]  i Zakonom o izvršenju i obezbeđenju[13] .

Izmene i dopune Posebnog dela Krivičnog zakonika[14]

  1. Krivična dela protiv privrede

Povećan je broj krivičnih dela iz ove grupe (Glava XXII) te ih sada ima ukupno 29.

Nova krivična dela protiv privrede su: prevara u obavljanju privredne delatnosti (sada član 223.), pronevera u obavljanju privredne delatnosti (sada član 224.), zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti (sada član 224a), zloupotreba u postupku privatizacije (sada član 228a), zaključenje restriktivnog sporazuma (sada član 229.), primanje mita u obavljanju privredne delatnosti (sada član 230.), davanje mita u obavljanju privredne delatnosti (član 231.).

Sa druge strane, sledeća krivična dela protiv privrede više ne postoje: izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, zloupotreba monopolističkog položaja, zloupotreba ovlašćenja u privredi, obmanjivanje kupaca.

  1. Nove inkriminacije kao rezultat usklađivanja zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom[15] kao i sa zahtevima drugih međunarodnopravnih dokumenata i nacionalnim propisima

1) Sakaćenje ženskog polnog organa (novi član 121a Krivičnog zakonika[16]) uvedeno je kao  delo čiju inkriminaciju zahteva Istanbulska konvencija[17]. Neupuštajući se u citiranje ove inkriminacije, potrebno je naglasiti da se u pravnoj javnosti postavlja kao dikutabilan  stav 2. koji predviđa mogućnost utvrđivanja naročito olakšavajućih okolnosti pod kojima je delo), a zbog kojih je propisana i blaža kazna za njegovo izvršenje. Smatra se da je teško utvrditi koje je to olakšavajuće okolnosti imao zakonodavac u vidu, a da to nipošto ne bi smela biti opravdanja vezana za kulturu, tradiciju, religiju, čast, jer Istanbulska konvencija[18] pozivanje na takva opravdanja izričito zabranjuje (član 42.)

2) Proganjanje (novi član 138a) uvedeno u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, čija je suština ponavljanje radnji koje ugrožavaju sigurnost drugog lica, a koje same po sebi (svaka od njih) ne moraju predstavljati posebno krivično delo.

3) Polno uznemiravanje (sada član 182a) koje odgovara seksualno uznemiravanje predviđeno članom 40. Istanbulske konvencije[19]. Radnja polnog uznemiravanja je definisana kao “svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženjeIz opisa dela proizilazi da se može otvoriti pitanje i distinktivnosti u odnosu na krivično delo nedozvoljenih polnih radnji. Delo dobija teži oblik ukoliko je učinjeno prema maloletnom licu (za osnovni oblik dela predviđena je novčana kazna ili zatvor do šest meseci, a za teži oblik dela – od tri meseca do tri godine zatvora).

4) Prinudno zaključenje braka (novi član 187a) je uređeno prema zahtevima člana 37. Konvencije[20]. Izostavljeno je predviđanje težeg oblika u slučaju da se radi o maloletniku koji bi mogao zaključiti brak, iako istraživanja pokazuju da je u Srbiji prisutan problem prinude na sklapanje braka maloletnika, obično maloletnica, najčešće iz romske zajednice[21] .

  1. Kod krivičnog dela ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (čl. 292), inkriminisana je i sama pretnja izvršenjem krivičnog dela (stav 4.).
  2. Izmenjen je opis krivičnog dela pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka (član 304a) a članom 39. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika[22] je radnja izvršenja zločina protiv čovečnosti (član 371.) proširena i na tzv. prisilne nestanke
  3. Zakonodavac je intervenisao i kod krivičnog dela iz člana 387. (rasna i druga diskriminacija) dodavši stav 5. koji inkriminiše javno odobravanje, negiranje postojanja ili značajno umanjenje težine genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, a inkriminisane su i pripremne radnje u okviru krivičnog dela terorizma (člana 391).
  4. Izmenjeni su i opisi dela iz grupe krivičnih dela protiv javnog reda i mira i to: izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava za izvršenje krivičnog dela (član 347.) i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (član 348.)radi usklađivanja sa Zakonom o oružju i municiji), a izvzvršeno je i pooštravanje kazni za pomenuta dela.
  5. U stavu 5. poseban oblik krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194, izvršeno je preciziranje u pogledu “mera zaštite od nasilja u porodici koje je sud odredio na osnovu zakona” a čijim kršenjem se ostvaruje ovaj oblik dela, te je navedeno da se radi o merama kojima se uređuju porodični odnosi i nisu uključene hitne mere koje predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
  6. U grupi krivičnih dela protiv službene dužnosti, izmene su dotakle delo iz člana 366. (trgovina uticajem), te se umesto “nagrade” zahteva ili prima “poklon”, kao i delo iz člana 361. stav 1. KZ gde se reč “moralo” menja rečju “moglo”, čime su izvršena terminološka prilagođavanja drugim, postojećim krivičnopravnim odredbama.
  7. Pojačana zaštita maloletnih lica

1)  Izvršene su izmene i dopune krivičnih dela oduzimanje maloletnog lica (član 191.) i promena porodičnog stanja (član 192.) u smislu pojačane zaštite novorođenčeta, pa delo oduzimanja maloletnog lica dobija teži oblik (član 191. stav 2. ) ako je učinjeno prema novorođenčetu, dok se član 192. dopunjuje novim stavom koji predviđa kažnjavanje lekara zdravstvene ustanove koji proglasi umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja. Nov je i treći stav pomenutog člana koji predviđa teže oblike dela ukoliko je delo učinjeno iz koristoljublja, zloupotrebom položaja, ako se učinilac bavi vršenjem dela ili je delo učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe. Izvršenje dela od strane organizovane kriminalne grupe nova je kvalifikatorna okolnost i kod oblika dela iz člana 191. stav 4.

2) Krivično delo iz člana 185. (prikazivanje, pribavljanje i posredovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju) je dopunjeno novim oblikom dela kod koga se kao učinioci pojavljuju uživaoci/korisnici predmeta pornografske sadržine, a datoj je i tumačenje pojma predmeti pornografske sadržine. Pitanje je zašto to nije učinjeno u okvirima člana 112. KZ.

3) Član 185a) je sužen obim krivičnopravne zaštite, jer pasivni subjekt nije više maloletno lice, odnosno maloletnik, već samo dete.

  1. Pooštravanje kazni za pojedina krivična dela (čl. 11. do 14. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika[23])

1) Pooštrene su kazne za krivična dela protiv polne slobode, i to: za osnovni oblik silovanja (član 178. stav 1.) je posebni minimum podignut sa tri na pet godina zatvora; za osnovni oblik obljube nad nemoćnim licem (član 179. stav 1.) pooštreni su i minimum i maksimum propisane kazne (umesto od dve godine do deset godina zatvorske kazne, učiniocu preti kazna zatvora u trajanju od pet do dvanaest godina); za osnovni oblik obljube sa detetom (član 180. stav 1.) posebni minimum je podignut sa tri na pet godina zatvora, a isto je učinjeno i kod težih oblika krivičnog dela obljube zloupotrebom položaja (član 181. stav 3. i stav 4.), kada je pasivni subjekt dete.

2) Usled aktuelne migrantske krize, pooštrene su i propisane kazne za pojedine oblike dela iz člana 350. (nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi): za delo iz stava 2. izvršena je zamena raspona od šest meseci do pet godina rasponom od jedne do osam godina zatvora; za delo iz stava 3. umesto raspona od jedne do deset godina, predviđeno je kažnjavanje zatvorskom kaznom u trajanju od dve do dvanaest godina i za delo iz stava 4. pooštren je posebni maksimum propisane kazne sa dvanaest na petnaest godina zatvora.

Zaključak

U dugačkom spisku aktuelnih izmena i dopuna, najzančajnijim smatramo uvođenje tri nova krivilna dela: proganjane, polno uznemiravanje i prinudni brak, koja  zajedno sa, u isto vreme usvojenim, Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici[24], kpojačavaju  zaštitu žena i zaštita od porodičnog nasilja, što je svakako značaja napredak domaćeg zakonodavstva.


Izvori:

[1] Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Sl. glasniku RS“, br. 94/2016)

[2] Vlada Republike Srbije, Obrazloženje Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

[3] Vlada Republike Srbije, Obrazloženje Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, str. 19

[4] Bilten Vrhovnog kasacionog suda, br. 2/2015, str. 11-31

[5] Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

[6] Ibid

[7] Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

[8] Ibid

[9] Ibid

[10] Ibid

[11] Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Sl. glasniku RS“, br. 94/2016)

[12] Zakon o privrednim društvima[12] (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015)

[13] Zakon o izvršenju i obezbeđenju[13] (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015 i 106/2016 – autentično tumačenje)

[14] Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

[15]  Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici,ratifikovana 31.10.2013.

[16] Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

[17] Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici,ratifikovana 31.10.2013

[18]. Ibid

[19] Ibid

[20] Ibid

[21] M. Aleksić, М. Dečji brakovi u Srbiji: analiza stanja i preporuke, Fondacija Ana i Vlade Divac, Beograd, 2015

[22] Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Sl. glasniku RS“, br. 94/2016)

[23] Ibid

[24] Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2016)


 Autor teksta: Dragana Vidaković.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dragana Vidaković.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.