Vesti

INTEVJU: Java jednog metafizičara, promocija koja obara s nogu

Promocija o kojoj se i dalje priča, održana je 04.septembra u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, pod nazivom Java jednog metafizičara, autora Slobodana Petrovića, našeg kolege, inače doktoranda prava, umetnika u duši a od nedavno ne samo pesnika već i slikara.

Više o njegovom stvaralaštvu i održanoj promociji u iskrenom intervjuu uz šoljicu kafe.

1. Šta je za tebe metafizika?

Metafizika je nauka o ljudskoj duši. Metafizika se bavi izučavanjem ljudske duše kao fenomena i suštine svega živog na planeti što emituje kosmičku energiju, od koje smo svi mi sazdani. Čovek je stvoren od tela (to je materijalna komponenta bića i ona je propadljiva, nestaje, umire) i duše (to je večita i nepropadiva komponenta koja putuje kroz ovozemaljskim rečnikom rečeno, prostor i vreme). Metafizika kao nauka dokazala je i svakim danom potvrđuje da je čovekova duša esencija života, i da posle smrti čoveka, duša nastavlja svoj život, kao što ga je imala i pre rođenja čoveka (fizičkog bića). Ta kompozicija postojanja i života duše pre i posle onog što mi vidimo i zovemo život, moja je osnova interesovanja i neiscrpna inspiracija, i kada je poezija u pitanju, a i kada je reč o slikarstvu.

2. Koju priču pričaju tvoje slike?

Kao što sam rekao u prethodnom pitanju – sve moje slike govore jezikom metafizike, odn. one metafizike koju ja kao takvu prepoznajem i bojama slikam po platnu. To su priče koje duša beleži putujući kroz živote, u tim putovanjima, a pre samog rođenja, prostranstva, oblici, figure – predstavljeni su na mojim slikama. Možda je najvrednije reći da je sve ono što se na slikama vidi, zapravo priča koju u boji priča moja duša kao sprovodnika svega onostranog što je putujući zapamtila i sada u ovom ambijentu deli sa drugima – posmatračima.

3. Navedi nam šta ti privatno najviše voliš a čega se užasavaš?

Volim: slobodu, tropsku toplotu, more/reku, iskrenost, samosvesnost, kapućino sa cimetom, divlje duše, ekscentričnost, vizionare, ribu, letenje svim mogućim letilicama, belo slatko vino, miris sreće u vazduhu, zaljubljene poglede, ljubavne filmove sa srećnim krajem, miris borovine, lanenu garderobu, klavir…
Ne volim: Obaveze, vremensku ograničenost, prepotentna bića, laž, licemerje, vrelu hranu, zimu, sladoled, crvenu boju, intelektualnu indoktriniranost, sport, poslušne ljude, umišljene autoritete i autoritete uopšte, one koji čuvaju tajne bežeći od sebe samih, lažne nacionaliste, patriote i režimske sluge.

4. Koji su tvoji utisci održane promocije / izložbe, šta je na tebe ostavilo najjači utisak?

U biti ja sam opet živeo svoj san, no, to stalno radim, samo je ovaj san bio glamurozniji, trebalo je puno truda da bi se ostvario, neprospavanih noći, jake želje i istrajnosti. Mogu da kažem da sam radostan, ostvario sam nešto o čemu sam toliko maštao još kao dečak. Šest godina sam kao mladić išao dva puta nedeljno na Kolarac u školu jezika, svaki put prolazeći kroz onaj velelepni hol gledao sam i sanjao kako ću jednog dana imati promociju svoje knjige baš tu. Evo, nakon više od decenije taj san se ostvario. Mnogo toga je na mene ostavilo utisak, nisam mogao ni zamisliti da će toliko mojih prijatelja iz sveta medija doći da me medijski podrži, a i onih koje ne poznajem kao što je npr. ekipa Radio televizije Srbije, o mom radu i sveukupnom stvaralaštvu, ali i o meni kao čoveku govorili su moji prijatelji koji su znatno duže u javnom životu ne Srbije već Evrope, muzički su me podržala najpoznatija imena gradske muzike današnjice, svi dragi ljudi koje volim su bili u publici i slali mi ogromnu podršku… Uh, još puno toga bih mogao reći.

5. Ko ti je bio najveća podrška pri realizaciji ovog projeka?

Svakako da je to bilo par ljudi koji su od samog početka verovali u mene i koji su me bodrili, pomagali, koji su davali savete, preuzimali deo obaveza na sebe. To je svakako moja drugarica Dušica Birovljević, potom jedan neverovatan kreativac i biće koje ima tako moćnu dizajnersku viziju kada je grafika u pitanju – Helena Poljovka Mitić, zatim moj drug Branislav Borota koji se angažovao i pomogao mi u oblasi marketinga, kao i mnogi drugi, ukoliko bi ih sad sve imenovao – ne bi bilo dovoljno prostora na blogu. (smeh)

6. Omiljena knjiga, omiljena boja, mesto, muzika i godišnje doba?

Omiljena knjiga: Mali princ; omiljena boja: plava; omiljeno mesto: pored reke ili mora; omiljena muzika: Arsen Dedić, Gabi Novak, Tereza Kesovija, Đorđe Marjanović, Olivera Katarina, Edit Pjaf, Marlene Dietrich, Enrike Iglesias, Alehandro Fernandez.
Omiljeno godišnje doba: leto.

7. Gde najviše voliš da provodiš vreme i koje ti je omiljeno mesto za ispijanje kafe?

Ako to nije Muzej Macura na Dunavu u Banovcima, onda je to restoran Opera na Obilićevom vencu u Beogradu.

8. Koji su tvoji planovi za budućnost?

Hmm, odlučio sam da ne pravim planove. Tako je lepše.


VIDEO PROMOCIJE: KLIKNITE OVDE.

FOTOGRAFIJE PROMOCIJE:
KLIKNITE OVDE.