Pravni blogPrivreda i preduzetništvoStudentska stanica

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE I PREDUZETNIŠTVO

Prethodna dva članka na ovu temu, pretežno su govorila o diskriminaciji i društvenoj nevidljivosti osoba sa invaliditetom. U kom pravcu treba dalje ići sa ovom temom ? Po mom mišljenju, kako bi istu uobličila i zaokružila kao celinu, neizbežno je da poslednji članak posvetim inkluzivnom obrazovanju i socijalnom preduzetništvu.

Pravni akt koji se bavi pravima osoba sa invaliditetom je Zakon o potvrđivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[1]. Slovo ovog pravnog akta, tačnije čl. 24 stav 1. jasno navodi da države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje. U cilju ostvarivanja ovog prava bez diskrimincije i na osnovu jednakih mogućnosti, države strane ugovornice će obezbediti inkluzivni sistem obrazovanja, na svim nivoima, kao i doživotno učenje. Za početak, treba razjasniti pojam inkluzivno obrazovanje. Po definiciji UNESCO – a[2] inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Škola treba da bude otvorena za sve učenike, uz posebno usmeravanje pažnje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo školske zajednice bez obzira na njihove slabosti i moći u pojedinim oblastima.[3]

Iako je još 2009 godine potvrđena Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[4] , u Srbiji je još uvek mnogo dece iz socijalno – ekonomski nerazvijenih ( marginalnih ) grupa[5] koje su izostavljene iz obrazovnog sistema. Određeni broj dece iz navedenih grupa često napušta školovanje, dok  se neki u školu uopšte ne upišu. Na osnovu statističkih podataka možemo reći da u Srbiji osnovnu školu završi  93 % dece iz opšte populacije; 66 % dece koja žive u siromaštvu; 64 % dece iz romskih naselja; dok, srednju školu završi 74 % najsiromašnije dece i 22 % dece iz romskih naselja.[6] Što se tiče dece sa invaliditetom, prema izveštaju Human Rights Watch – a[7],  više od 60 % nije upisano i ne pohađa školu dok ostatak u glavnom ide u škole za decu sa invaliditetom. Da bi došlo do promene u statističkim podacima neophodno je :

1. sprovoditi akcije, kampanje radi podizanja svesti o inkluzivnom obrazovanju;
2. da se izvrši obuka prosvetnih radnika, da se razviju kapaciteti vaspitača i nastavnika;
3. da se pruži podrška roditeljima dece.

1. Osvestiti da inkluzija ne obuhvata samo decu sa smetnjama u razvoju, nego i decu iz marginalizovanih sredina, neuspešne đake, decu iz interno raseljenih sredina i sve one koji imaju socijalne probleme. Inkluzivno obrazovanje je odgovor na različite obrazovne potrebe dece. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, ugrožena deca mogu da povećaju šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu. Dakle, filozofija inkluzije na bavi se samo školovanjem, već razmatra uspešno uključivanje u društvo u celini.

2. Cilj inkluzije je promeniti školu, a ne karakteristike dece. Deci, treba obezbediti podršku i pomoć u  uspostavljanju socijalnih interakcija sa vršnjacima u redovnim razredima, kao i u uspostavljanju interakcija sa drugim ljudima. Fakulteti koji edukuju nastavnike za obrazovni sistem, u svojim akademskim programima treba da uvedu odgovarajuće predmete kroz koje će iste pripremiti da obavljaju svoju profesiju i da bez odbojnosti i straha pristupaju svoj deci.

3. Da bi roditelji mogli da donose odluke potrebno je da budu dobro informisani i da u potpunosti  razumeju svoju ulogu kada je u pitanju obrazovanje njihove dece. Za detaljnije informacije, predlažemo da posetite :
http://www.mrezainkluzija.org/o-mrezi[8]
http://edukacija.rs/obrazovanje/info-linija-o-inkluzivnom-obrazovanju[9]

U nastavku teksta Vam predstavljam priče Aleksandre Arsić i Dejane Bačko.

BELLE AMIE PORTAL
autor : V. Petrović
NIŠ, 11.05.2016.

Aleksandra Arsić je maturant Pravno-poslovne škole u Nišu i na Republičkom takmičenju iz istorije osvojila je treće mesto. Uobičajena vest, ali kada se radi o Aleksandri ona dobija sasvim novi značaj i tumači se kao pobeda, upornost, istrajnost, siguran korak više ka cilju koji je ova devojka sebi postavila. Uz to, ona je jedini niški maturant koji je na ovom takmičenju osvojio nagradu. Treće mesto na jednom ovako značajnom takmičenju je rezultat i požrtvovanosti ove mlade devojke koja je od rođenja slepa ,i koja je još jednom pokazala da za nju ne postoje prepreke.Uspeh deli sa svojom majkom Sunčicom Arsić, koja svaki sekund koristi da pomogne Aleksandri.Uspeh ne bi bio ovakav da Aleksandra nije dobila i podršku profesora Pravno-poslovne škole, u kojoj je ona bila prva učenica sa invaliditetom.

“U konkurenciji učenika četvrtog razreda u kojoj sam se i ja nalazila bilo je čak 63 takmičara. Kada sam shavatila da sam bila bolja od njih šezdeset mojoj sreći nije bilo kraja.Inače, pitanja su bila izuzetno teška, a najviše problema sam imala sa onim pitanjima gde smo morali da se služimo i mapama jer ja ne vidim. Doduše, komisija pred kojim sam odgovorala je ta pitanja zamenila pa sam mogla da pokažem šta znam”.

Inače, Aleksandra se takmiči tako što članovi posebne komisije postavljaju pitanja sa testa koji rešavaju i ostali takmičari, a ona odgova. Za to je potrebno i više koncentracije i više vremena, ali Aleksandra nikada ne odustaje. Dodatno je morala da se bori i sa vremeno kada se radilo o ovom takmičenju jer je morala da čeka odluku resornog ministarstva da se takmiči jer je ovo prvi slučaj da se na Republičkom takmičenju pojavi učenik koji ne vidi

Zajedno sa Aleksandrom radovala se i mama Sunčica. Ona je ta koja je u ovom slučaju sate i sate provela pored Aleksandre dok nisu prešle gradivo za takmičenje.

“Koristile smo svaki trenutak za učenje. Pročitam Aleksandri desetak lekacija, ona to ponovi, napravimo pauzu onda nastavimo dalje. Tako do kasno u noć. Bilo je dana kada je Aleksandra ostajala do duboko u noć da radi, a i ja sa njom, ali sada, kada vidimo rezultat svega toga, ne žalim ni jedan sekund koji sam utošila”.

U Pravno-poslovnoj školi su svi i verovali u Aleksandru. Ni jednog momenta nisu posumnjali u mogućnost da uspe.“Aleksandrin uspeh je utoliko veći jer je jedini niški maturant koji je na ovom takmičenju osvojio nagradu”, kaže profesor istorije Nebojša Radenković. “Bila je to njena želja još od samog početka školske godine i tada smo počeli da se pripremamo, ali najviše zasluga u ovoj priči, ipak, pripadaju Aleksandri i njenoj mami Sunčici”.

Prema rečima direktora Pravno-poslovne škole u Nišu, Milorada Gavrilovića, u Aleksandrinom slučaju je i škola položila veliki ispit. “Do dolaska Aleksandre kod nas nismo imali iskustva u radu sa osobama sa invaliditetom, i ona je naš prvi đak u IOP-u”, kaže direktor Gavrilović. “Danas se ponosimo njenim rezultatima, ali smo i prezadovoljni što smo pronašli pravi način da radimo sa njom. Aleksandra je odlična učenica sa peticama iz svih predmeta, a podršku profesora i škole ima na svakom koraku”, kaže direktor Gavrilović i dodaje:

“Neobično je bilo i to da Aleksandrina mama sedi sa njom na svakom času, ali pristali smo i na to, i napravili smo pravi potez”. [10] 

TELEGRAF – VESTI
autor : Jasmina Prošić
06. 09. 2016.

Dejana Bačko je dvadesttrogodišnjakinja, devojka rođena bez gornjih ekstremiteta, student Likovne akademije, najmlađi član Udruženja sliakra koji slikaju ustima i nogama, osvajač srebrne medalje na Evropskom takmičenju paratekvondista u Varšavi 2016 godine.

J
edino što Dejana ne može da uradi je da zakopča pantalone i veže kosu. Sve ostalo radi sama, svojom levom nogom.[11]

Dodala bih i Paraolimpijske igre[12] kao jedan od primera u nizu da još mnogo osoba, poput Aleksandre i Dejane,  imaju cilj da sebe obeleže svojim dostignućima a ne invaliditetom.

Poslednje u nizu, ali ništa manje važno za obradu, je socijalno preduzetništvo. Socijalno preduzetništvo je inovativan način da ljudi reše različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u svojoj zajednici kroz svoj radudruživanjem i korišćenjem održivih biznis modela. Jednostavnije, socijalno preduzeće je biznis koji posluje s idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju. To znači da zarađena sredstva ne služe uvećanju imovine pojedinacaveć se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine ili kulturne aktivnosti u zajednici. Za pravni sistem u Srbiji, socijalno preduzeće još uvek predstavlja novinu.[13]

Postoji nekoliko načina na koje pojedinac može pokrenuti socijalno preduzeće. Primeri iz prakse pokazuju da su se socijalna preduzeća, u zavisnosti od vrste delatnosti koju obavljaju, najčešće odlučivala za jednu od tri pravne forme:

  • zadruge
  • udruženja građana;
  • društva sa ograničenom odgovornošću (D.O.O. ).

Nakon određivanja forme, sledi preuzimanje određenih koraka. Prvi korak je dobro osmislili ideju, drugi okupili saradnike od poverenja i treći pristupiti istraživanju konkurencije i potencijalne tražnje budućeg proizvoda putem slobodne ankete.

U izveštaju koji je sastavljen u sklopu programa OECD LEED za Republiku Srbiju pod nazivom ,, Podsticanje socijalnog preduzetništva i osnivanja socijalnih preduzeća ‘’ navedeno je :

U Srbiji, socijalno preduzetništvo moglo bi značajno da doprinese društvu ( što je slučaj u mnogim drugim državama Evrope ) putem radne integracije radi zapošljavanja i socijalnog uključivanja, putem usluga socijalne zaštite koje bi bile podsticajne za socijalnu koheziju, putem ruralnog razvoja, kao i putem doprinosa građanskom društvu u vidu izgradnje poverenja i socijalnog kapitala.

PRIMER SOCIJALNOG PREDUZEĆA U SRBIJI :

Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju “Naša kuća”. Udruženje postoji već sedam godina, a osnovano je na inicijativu roditelja, u želji da mlade osobe sa urođenim problemima za koje ne snose nikakvu krivicu, ne ostanu celoga života pasivni članovi društva, prepušteni isključivo brizi najuže okoline i socijalnih ustanova države. Svojim aktivnostima su, kao jedan od neophodnih servisa podrške, osnovali Dnevni boravak kao inovativan program podrške osobama ometenim u razvoju, koji predstavlja socijalni model pristupa u radu i ima za cilj životno i radno osposobljavanje, razvijanje socijalnih veština i obezbeđivanje uslova za socijalnu inkluziju. Pored Dnevnog boravka su osnovali i službu podrške pri zapošljavanju u zatvorenoj sredini, kroz osnivanje Zadruge za proizvodnju papirne galanterije koja je zasnovana na dobrovoljnom angаžovanju, edukaciji, razvijanju servisa podrške i na kraju profitu. Time su obezbedili uslove za društvenu uključenost ove marginalizovane grupe. Njihovi korisnici su dobili šansu za svoj prvi, pravi, profitabilni posao.[14]

Potrebu da bude uvažen, ravnoravan, ispunjen i srećan ima svaki čovek! Kako onaj bez invaliditeta, tako i onaj sa invalidtetom. Iz ovoga, može se nedvosmisleno zaključiti da osobe sa invaliditetom ne treba deklarisati kao osobe sa drugačijim, posebnim potrebama. Oni ne traže posvlastice već prilike da dokažu da su podjednako vredni!


Izvori :
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_konvencije_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.html

Inkluzivno obrazovanje


http://www.unicef.rs/
http://www.unicef.rs/sta-radimo/obrazovanje/inkluzivno-obrazovanje/
http://www.belami.rs/aleksandra-treca-u-srbiji-iz-istorije/
http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/inkluzivno-obrazovanje-dozivelo-fijasko_263405.html
http://edukacija.rs/obrazovanje/info-linija-o-inkluzivnom-obrazovanju
http://www.inkluzija.org/
http://www.mrezainkluzija.org/
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/deca-sa-invaliditetom-u-srbiji-zanemarena/1d013t2
http://www.telegraf.rs/vesti/2340906-dejana-22-je-najhrabrija-devojka-u-srbiji-iako-nema-ruke-od-njenog-udarca-strepe-i-najveci-sampioni-video-foto
http://www.sens.rs/
http://www.kombeg.org.rs/

[1]http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_konvencije_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.html
[2] UNESCO – Specijalna organizacija Ujedinjenih nacija. Osnovni cilj organizacije je da doprinese miru i sigurnosti kroz podržavanje saradnje među nacijama kroz obrazovanje, nauku i kulturu. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization.
[3] http://pescanik.net/inkluzivno-obrazovanje/
[4]http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_konvencije_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.html
[5] Marginalna grupa – svaka društvena grupa koja se nalazi na ,,periferiji’’ društvene moći, bez značajnog uticaja na bitne društvene tokove i politička zbivanja.
[6] http://www.unicef.rs/sta-radimo/obrazovanje/inkluzivno-obrazovanje/
[7] Human Rights Watch je nezavisna, nevladina organizacija koja se zauzima za zaštitu i širenje ljudskih prava.
[8] http://www.mrezainkluzija.org/o-mrezi
[9] http://edukacija.rs/obrazovanje/info-linija-o-inkluzivnom-obrazovanju
[10] http://www.belami.rs/aleksandra-treca-u-srbiji-iz-istorije/
[11] http://www.telegraf.rs/vesti/2340906-dejana-22-je-najhrabrija-devojka-u-srbiji-iako-nema-ruke-od-njenog-udarca-strepe-i-najveci-sampioni-video-foto
[12] Paraolimpijske igre su Olimpijske igre paraplegičara, osoba sa oduzetim ekstremitetima.
[13] http://www.sens.rs/
[14] http://www.kombeg.org.rs/


Autor teksta: Tamara Spasić


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Tamara Spasić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.